Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима )

Послушајте


1. Самуилова, глава 30


И трећи дан дође Давид са својим људима у Сиклаг, а Амалици бијаху ударили на јужну страну и на Сиклаг, и развалили Сиклаг и огњем га спалили.

Now it happened, when David and his men came to Ziklag, on the third day, that the Amalekites had invaded the South and Ziklag, attacked Ziklag and burned it with fire,


И бјеху заробили женскиње које бјеше ондје, и мало и велико; али не бјеху убили никога, него их бјеху одвели и отишли својим путем.

and had taken captive the women and those who were there, from small to great; they did not kill anyone, but carried them away and went their way.


И кад Давид дође са својим људима у град, а то град спаљен огњем, и жене њихове и синови и кћери њихове заробљене.

So David and his men came to the city, and there it was, burned with fire; and their wives, their sons, and their daughters had been taken captive.


И подиже Давид и народ који бијаше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

Then David and the people who were with him lifted up their voices and wept, until they had no more power to weep.


И обје жене Давидове заробише се, Ахиноама из Језраела и Авигеја из Кармила жена Навалова.

And David's two wives, Ahinoam the Jezreelitess, and Abigail the widow of Nabal the Carmelite, had been taken captive.


И Давид бјеше на муци великој, јер народ говораше да га заспу камењем; јер жалостан бјеше сав народ, сваки за синовима својим и за кћерима својим; али се Давид охрабри у Господу Богу својем.

Then David was greatly distressed, for the people spoke of stoning him, because the soul of all the people was grieved, every man for his sons and his daughters. But David strengthened himself in the LORD his God.


И рече Давид Авијатару свештенику сину Ахимелехову: узми оплећак за ме. И узе Авијатар оплећак за Давида.

Then David said to Abiathar the priest, Ahimelech's son, "Please bring the ephod here to me." And Abiathar brought the ephod to David.


И упита Давид Господа говорећи: хоћу ли потјерати ту чету? хоћу ли је стигнути? А Господ му рече: потјерај, јер ћеш зацијело стигнути и избавићеш.

So David inquired of the LORD, saying, "Shall I pursue this troop? Shall I overtake them?" And He answered him, "Pursue, for you shall surely overtake them and without fail recover all."


И пође Давид са шест стотина људи што бијаху с њим, и дођоше до потока Восора; и ондје осташе једни.

So David went, he and the six hundred men who were with him, and came to the Brook Besor, where those stayed who were left behind.


А Давид са четири стотине људи потјера даље, а двјеста људи оста, који сусташе те не могоше пријећи преко потока Восора.

But David pursued, he and four hundred men; for two hundred stayed behind, who were so weary that they could not cross the Brook Besor.


И нађоше једнога Мисирца у пољу, и доведоше га к Давиду, и дадоше му хљеба да једе и воде да пије,

Then they found an Egyptian in the field, and brought him to David; and they gave him bread and he ate, and they let him drink water.


И дадоше му груду смокава и два грозда суха. И поједавши опорави се, јер три дана и три ноћи не бјеше ништа јео нити воде пио.

And they gave him a piece of a cake of figs and two clusters of raisins. So when he had eaten, his strength came back to him; for he had eaten no bread nor drunk any water for three days and three nights.


Тада му рече Давид: чији си ти? и одакле си? А он рече: ја сам родом Мисирац, слуга једнога Амалика, а господар ме остави, јер се разбољех прије три дана.

Then David said to him, "To whom do you belong, and where are you from?" And he said, "I am a young man from Egypt, servant of an Amalekite; and my master left me behind, because three days ago I fell sick.


Ударисмо на јужну страну Херетејску и на Јудину и на јужну страну Халевову, и Сиклаг спалисмо огњем.

"We made an invasion of the southern area of the Cherethites, in the territory which belongs to Judah, and of the southern area of Caleb; and we burned Ziklag with fire."


А Давид му рече: би ли ме могао одвести к тој чети? А он рече: закуни ми се Богом да ме нећеш погубити ни издати у руке мојему господару, па ћу те одвести к тој чети.

And David said to him, "Can you take me down to this troop?" And he said, "Swear to me by God that you will neither kill me nor deliver me into the hands of my master, and I will take you down to this troop."


И одведе га; и гле, они се бијаху раширили по свој земљи оној једући и пијући и веселећи се великим плијеном који заплијенише из земље Филистејске и из земље Јудине.

So when he had brought him down, there they were, spread out over all the land, eating and drinking and dancing, because of all the great spoil which they had taken from the land of the Philistines and from the land of Judah.


И Давид их би од вечера до вечера другога дана, те нико не утече, осим четири стотине младића, који сједавши на камиле побјегоше.

And David attacked them from twilight until the evening of the next day. Not a man of them escaped, except four hundred young men who rode on camels and fled.


И тако избави Давид све што бијаху узели Амалици, и обје жене своје избави Давид.

So David recovered all that the Amalekites had carried away, and David rescued his two wives.


И ништа не изгубише, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, ни што од плијена и од свега што им бијаху узели; све поврати Давид.

And nothing of theirs was lacking, either small or great, sons or daughters, spoil or anything which they had taken from them; David recovered all.

Tweet thisPost on Facebook

Такођер узе Давид и остале све овце и волове, које гонећи пред својом стоком говораху: ово је плијен Давидов.

Then David took all the flocks and herds which they had driven before those other livestock, and said, "This is David's spoil."

Tweet thisPost on Facebook

И кад се врати Давид к онијем двјеста људи који бјеху сустали те не могоше ићи за Давидом, и које остави на потоку Восору, изидоше на сусрет Давиду и народу који бијаше с њим. И Давид приступивши к народу поздрави их.

Now David came to the two hundred men who had been so weary that they could not follow David, whom they also had made to stay at the Brook Besor. So they went out to meet David and to meet the people who were with him. And when David came near the people, he greeted them.


Тада проговорише сви зли и неваљали људи између онијех који су ишли с Давидом, и рекоше: што нијесу ишли с нама, зато да им не дамо од плијена који избависмо, него сваки жену своју и синове своје нека узму, па нек иду.

Then all the wicked and worthless men of those who went with David answered and said, "Because they did not go with us, we will not give them any of the spoil that we have recovered, except for every man's wife and children, that they may lead them away and depart."


Али Давид рече: немојте тако чинити, браћо моја, с онијем што нам је дао Господ који нас је сачувао и дао нам у руке чету која бјеше изашла на нас.

But David said, "My brethren, you shall not do so with what the LORD has given us, who has preserved us and delivered into our hand the troop that came against us.

Tweet thisPost on Facebook

И ко ће вас послушати у томе? јер какав је дио ономе који иде у бој таки је и ономе који остане код пртљага; једнако треба да подијеле.

"For who will heed you in this matter? But as his part is who goes down to the battle, so shall his part be who stays by the supplies; they shall share alike."


Тако би од тога дана унапредак, и то поста уредба и закон у Израиљу до данас.

And so it was, from that day forward; he made it a statute and an ordinance for Israel to this day.

Tweet thisPost on Facebook

И кад дође Давид у Сиклаг, посла од плијена старјешинама Јудинијем, пријатељима својим, говорећи: ево вам дар од плијена непријатеља Господњих;

Now when David came to Ziklag, he sent some of the spoil to the elders of Judah, to his friends, saying, "Here is a present for you from the spoil of the enemies of the LORD"--

Tweet thisPost on Facebook

Онима у Ветиљу, и онима у Рамоту на југу, и онима у Јатиру,

to those who were in Bethel, those who were in Ramoth of the South, those who were in Jattir,


И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји,

those who were in Aroer, those who were in Siphmoth, those who were in Eshtemoa,


И онима у Рахалу, и онима у градовима Јерамеилским, и онима у градовима Кенејским,

those who were in Rachal, those who were in the cities of the Jerahmeelites, those who were in the cities of the Kenites,


И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху,

those who were in Hormah, those who were in Chorashan, those who were in Athach,

Tweet thisPost on Facebook

И онима у Хеврону и по свијем мјестима у која је долазио Давид с људима својим.

those who were in Hebron, and to all the places where David himself and his men were accustomed to rove.







This goes to iframe