Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима )

Послушајте


1. Самуилова, глава 26


Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону?

Now the Ziphites came to Saul at Gibeah, saying, "Is David not hiding in the hill of Hachilah, which is opposite Jeshimon?"


А Саул се подиже и сиђе у пустињу Зифску, и с њим три тисуће људи изабранијех из Израиља, да тражи Давида у пустињи Зифској.

Then Saul arose and went down to the Wilderness of Ziph, having three thousand chosen men of Israel with him, to seek David in the Wilderness of Ziph.

Tweet thisPost on Facebook

И стаде Саул у око на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу.

And Saul encamped in the hill of Hachilah, which is opposite Jeshimon, by the road. But David stayed in the wilderness, and he saw that Saul came after him into the wilderness.

Tweet thisPost on Facebook

И посла Давид уходе, и од њих дозна зацијело да је дошао Саул.

David therefore sent out spies, and understood that Saul had indeed come.

Tweet thisPost on Facebook

Тада се подиже Давид и дође на мјесто гдје Саул бијаше с војском. И Давид видје мјесто гдје спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега.

So David arose and came to the place where Saul had encamped. And David saw the place where Saul lay, and Abner the son of Ner, the commander of his army. Now Saul lay within the camp, with the people encamped all around him.


И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујину брату Јоавову: ко ће сићи са мном к Саулу у око? А Ависај одговори: ја ћу сићи с тобом.

Then David answered, and said to Ahimelech the Hittite and to Abishai the son of Zeruiah, brother of Joab, saying, "Who will go down with me to Saul in the camp?" And Abishai said, "I will go down with you."


Давид поново поштедео Саула

И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му бјеше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега.

Давид поново поштедео Саула

So David and Abishai came to the people by night; and there Saul lay sleeping within the camp, with his spear stuck in the ground by his head. And Abner and the people lay all around him.

Tweet thisPost on Facebook

Тада рече Ависај Давиду: данас ти даде Бог непријатеља твојега у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више.

Then Abishai said to David, "God has delivered your enemy into your hand this day. Now therefore, please, let me strike him at once with the spear, right to the earth; and I will not have to strike him a second time!"


А Давид рече Ависају: немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњега и бити прав?

And David said to Abishai, "Do not destroy him; for who can stretch out his hand against the Lord's anointed, and be guiltless?"

Tweet thisPost on Facebook

Још рече Давид: тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути.

David said furthermore, "As the LORD lives, the LORD shall strike him, or his day shall come to die, or he shall go out to battle and perish.


Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњега! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо.

"The LORD forbid that I should stretch out my hand against the Lord's anointed. But please, take now the spear and the jug of water that are by his head, and let us go."


И Давид узе копље и чашу за воду, што бјеше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не видје ни осјети, нити се који пробуди, него сви спаваху; јер бјеше напао на њих тврд сан од Господа.

So David took the spear and the jug of water by Saul's head, and they got away; and no man saw it or knew it or awoke. For they were all asleep, because a deep sleep from the LORD had fallen on them.


И Давид прешав на другу страну стаде наврх брда издалека; и бјеше између њих много мјеста.

Then David went over to the other side, and stood on the top of a hill afar off, a great distance being between them.

Tweet thisPost on Facebook

И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нирова говорећи: што се не одзиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: који си ти што вичеш цара?

And David called out to the people and to Abner the son of Ner, saying, "Do you not answer, Abner?" Then Abner answered and said, "Who are you, calling out to the king?"

Tweet thisPost on Facebook

А Давид рече Авениру: нијеси ли ти јунак? и ко је као ти у Израиљу? Зашто нијеси чувао цара господара својега? Јер је ишао један из народа да убије господара твојега.

So David said to Abner, "Are you not a man? And who is like you in Israel? Why then have you not guarded your lord the king? For one of the people came in to destroy your lord the king.

Tweet thisPost on Facebook

Нијеси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нијесте чували господара својега, помазаника Господњега. Ето, гледај, гдје је копље царево и чаша за воду што му бјеше чело главе?

"This thing that you have done is not good. As the LORD lives, you are worthy to die, because you have not guarded your master, the Lord's anointed. And now see where the king's spear is, and the jug of water that was by his head."

Tweet thisPost on Facebook

Тада Саул позна глас Давидов, и рече: је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: мој је глас, царе господару!

Then Saul knew David's voice, and said, "Is that your voice, my son David?" And David said, "It is my voice, my lord, O king."


Још рече: зашто господар мој гони слугу својега? јер шта сам учинио? и како је зло у руци мојој?

And he said, "Why does my lord thus pursue his servant? For what have I done, or what evil is in my hand?


Зато сада царе господару мој, послушај ријечи слуге својега. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човјечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим нашљедства Господњега, и рекоше: иди, служи туђим боговима.

"Now therefore, please, let my lord the king hear the words of his servant: If the LORD has stirred you up against me, let Him accept an offering. But if it is the children of men, may they be cursed before the LORD, for they have driven me out this day from abiding in the inheritance of the LORD, saying, 'Go, serve other gods.'


Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих; јер цар Израиљев изиде да тражи буху једну, као кад ко гони јаребицу по планини.

"Now therefore, do not let my blood fall to the earth before the face of the LORD. For the king of Israel has come out to seek a flea, as when one hunts a partridge in the mountains."


Тада рече Саул: згријешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти отселе чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погријешио сам веома.

Then Saul said, "I have sinned. Return, my son David. For I will harm you no more, because my life was precious in your eyes this day. Indeed I have played the fool and erred exceedingly."


А Давид одговори и рече: ево копља царева; нека дође који од момака и нека га узме.

And David answered and said, "Here is the king's spear. Let one of the young men come over and get it.

Tweet thisPost on Facebook

А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вјери његовој. Јер те бјеше предао Господ данас у руке моје, али не хтјех дигнути руке своје на помазаника Господњега.

"May the LORD repay every man for his righteousness and his faithfulness; for the LORD delivered you into my hand today, but I would not stretch out my hand against the Lord's anointed.


И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље.

"And indeed, as your life was valued much this day in my eyes, so let my life be valued much in the eyes of the LORD, and let Him deliver me out of all tribulation."

Tweet thisPost on Facebook

А Саул рече Давиду: да си благословен, сине мој Давиде! извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје мјесто.

Then Saul said to David, "May you be blessed, my son David! You shall both do great things and also still prevail." So David went on his way, and Saul returned to his place.







This goes to iframe