Прва књига Самуилова (која се зове и Прва књига о царевима )

Послушајте


1. Самуилова, глава 20


А Давид побјеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: шта сам учинио? каква је кривица моја? и шта сам згријешио оцу твојему, те тражи душу моју?

Then David fled from Naioth in Ramah, and went and said to Jonathan, "What have I done? What is my iniquity, and what is my sin before your father, that he seeks my life?"

Tweet thisPost on Facebook

А он му рече: сачувај Боже! нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.

So Jonathan said to him, "By no means! You shall not die! Indeed, my father will do nothing either great or small without first telling me. And why should my father hide this thing from me? It is not so!"


А Давид заклињући се опет рече: отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.

Then David took an oath again, and said, "Your father certainly knows that I have found favor in your eyes, and he says, 'Do not let Jonathan know this, lest he be grieved.' But truly, as the LORD lives and as your soul lives, there is but a step between me and death."

Tweet thisPost on Facebook

А Јонатан рече Давиду: шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.

So Jonathan said to David, "Whatever you yourself desire, I will do it for you."

Tweet thisPost on Facebook

И Давид рече Јонатану: ево сјутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до трећега вечера.

And David said to Jonathan, "Indeed tomorrow is the New Moon, and I should not fail to sit with the king to eat. But let me go, that I may hide in the field until the third day at evening.


Ако запита за ме отац твој, ти реци: врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је ондје годишња жртва свега рода његова.

"If your father misses me at all, then say, 'David earnestly asked permission of me that he might run over to Bethlehem, his city, for there is a yearly sacrifice there for all the family.'


Ако рече: добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгњеви, знај да је зло наумио.

"If he says thus: 'It is well,' your servant will be safe. But if he is very angry, then be sure that evil is determined by him.


Учини дакле милост слузи својему, кад си вјеру Господњу ухватио са слугом својим; ако је кака кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу својему?

"Therefore you shall deal kindly with your servant, for you have brought your servant into a covenant of the LORD with you. Nevertheless, if there is iniquity in me, kill me yourself, for why should you bring me to your father?"


А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?

And Jonathan said, "Far be it from you! For if I knew certainly that evil was determined by my father to come upon you, then would I not tell you?"

Tweet thisPost on Facebook

А Давид рече Јонатану: ко ће ми јавити ако ти отац одговори што зло?

Then David said to Jonathan, "Who will tell me, or what if your father answers you roughly?"

Tweet thisPost on Facebook

А Јонатан рече Давиду: ходи да изидемо у поље. И изидоше обојица у поље.

And Jonathan said to David, "Come, and let us go out into the field." So both of them went out into the field.

Tweet thisPost on Facebook

И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! кад искушам оца својега сјутра у ово доба или прекосјутра, и буде добро по Давида, ако не пошљем к теби и не јавим ти,

Then Jonathan said to David: "The LORD God of Israel is witness! When I have sounded out my father sometime tomorrow, or the third day, and indeed there is good toward David, and I do not send to you and tell you,


Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.

"may the LORD do so and much more to Jonathan. But if it pleases my father to do you evil, then I will report it to you and send you away, that you may go in safety. And the LORD be with you as He has been with my father.


А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;

"And you shall not only show me the kindness of the LORD while I still live, that I may not die;


И нећеш укратити милости своје дому мојему довијека, ни онда кад Господ истријеби све непријатеље Давидове са земље.

"but you shall not cut off your kindness from my house forever, no, not when the LORD has cut off every one of the enemies of David from the face of the earth."


Тако Јонатан учини вјеру с домом Давидовијем говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидовијех.

So Jonathan made a covenant with the house of David, saying, "Let the LORD require it at the hand of David's enemies."


И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу.

And Jonathan again caused David to vow, because he loved him; for he loved him as he loved his own soul.


Потом рече му Јонатан: сјутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје мјесто бити празно.

Then Jonathan said to David, "Tomorrow is the New Moon; and you will be missed, because your seat will be empty.

Tweet thisPost on Facebook

А ти чекај до трећега дана, па онда отиди брзо и дођи на мјесто гдје си се био сакрио кад се ово радило, и сједи код камена Езила.

"And when you have stayed three days, go down quickly and come to the place where you hid on the day of the deed; and remain by the stone Ezel.


А ја ћу бацити три стријеле украј тога камена, као да гађам биљегу.

"Then I will shoot three arrows to the side of it, as though I shot at a target;

Tweet thisPost on Facebook

И ево послаћу момка говорећи му: иди, нађи стријеле. Ако речем момку: ето стријеле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ!

"and there I will send a lad, saying, 'Go, find the arrows.' If I expressly say to him, 'Look, the arrows are on this side of you; get them and come'--then, as the LORD lives, there is safety for you and no harm.


Ако ли овако речем момку: ето стријеле су пред тобом тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље.

"But if I say thus to the young man, 'Look, the arrows are beyond you'--go your way, for the LORD has sent you away.

Tweet thisPost on Facebook

А за ове ријечи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је свједок између мене и тебе довијека.

"And as for the matter which you and I have spoken of, indeed the LORD be between you and me forever."

Tweet thisPost on Facebook

Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар сједе за сто да једе.

So David hid in the field. And when the New Moon had come, the king sat down to eat the feast.


А кад цар сједе на своје мјесто по обичају на мјесто код зида, Јонатан уста, а Авенир сједе до Саула, а мјесто Давидово бјеше празно.

Now the king sat on his seat, as at other times, on a seat by the wall. And Jonathan arose, and Abner sat by Saul's side, but David's place was empty.


И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше: догодило му се штогод, те није чист, зацијело није чист.

Nevertheless Saul did not say anything that day, for he thought, "Something has happened to him; he is unclean, surely he is unclean."


А сјутрадан, други дан мјесеца, опет бјеше празно мјесто Давидово, а Саул рече Јонатану сину својему: зашто син Јесејев не дође на објед ни јуче ни данас?

And it happened the next day, the second day of the month, that David's place was empty. And Saul said to Jonathan his son, "Why has the son of Jesse not come to eat, either yesterday or today?"

Tweet thisPost on Facebook

А Јонатан одговори Саулу: врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема,

So Jonathan answered Saul, "David earnestly asked permission of me to go to Bethlehem.

Tweet thisPost on Facebook

Рекавши: пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповједио; ако сам дакле нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев објед.

"And he said, 'Please let me go, for our family has a sacrifice in the city, and my brother has commanded me to be there. And now, if I have found favor in your eyes, please let me get away and see my brothers.' Therefore he has not come to the king's table."


Тада се разгњеви Саул на Јонатана, те му рече: неваљали и непослушни сине! зар ја не знам да си изабрао сина Јесејева себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци?

Then Saul's anger was aroused against Jonathan, and he said to him, "You son of a perverse, rebellious woman! Do I not know that you have chosen the son of Jesse to your own shame and to the shame of your mother's nakedness?

Tweet thisPost on Facebook

Јер докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт.

"For as long as the son of Jesse lives on the earth, you shall not be established, nor your kingdom. Now therefore, send and bring him to me, for he shall surely die."

Tweet thisPost on Facebook

А Јонатан одговори Саулу оцу својему и рече му: зашто да се погуби? шта је учинио?

And Jonathan answered Saul his father, and said to him, "Why should he be killed? What has he done?"


Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада видје Јонатан да је отац његов наумио убити Давида.

Then Saul cast a spear at him to kill him, by which Jonathan knew that it was determined by his father to kill David.


И уста Јонатан од стола гњеван, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти.

So Jonathan arose from the table in fierce anger, and ate no food the second day of the month, for he was grieved for David, because his father had treated him shamefully.

Tweet thisPost on Facebook

А кад би ујутру, изиде Јонатан у поље у вријеме како бјеше уговорио с Давидом, и с њим једно момче.

And so it was, in the morning, that Jonathan went out into the field at the time appointed with David, and a little lad was with him.

Tweet thisPost on Facebook

И рече момку својему: трчи да ми нађеш стријеле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стријелу преко њега.

Then he said to his lad, "Now run, find the arrows which I shoot." As the lad ran, he shot an arrow beyond him.

Tweet thisPost on Facebook

А кад дође момак до мјеста куда бјеше застријелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: није ли стријела даље напријед?

When the lad had come to the place where the arrow was which Jonathan had shot, Jonathan cried out after the lad and said, "Is not the arrow beyond you?"

Tweet thisPost on Facebook

Још викну Јонатан за момком: брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стријеле, и врати се господару својему.

And Jonathan cried out after the lad, "Make haste, hurry, do not delay!" So Jonathan's lad gathered up the arrows and came back to his master.

Tweet thisPost on Facebook

Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је.

But the lad did not know anything. Only Jonathan and David knew of the matter.

Tweet thisPost on Facebook

И Јонатан даде оружје своје момку који бијаше с њим, и рече му: иди, однеси у град.

Then Jonathan gave his weapons to his lad, and said to him, "Go, carry them to the city."

Tweet thisPost on Facebook

И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу и поклони се трипута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито.

Now as soon as the lad had gone, David arose from a place toward the south, fell on his face to the ground, and bowed down three times. And they kissed one another; and they wept together, but David more so.

Tweet thisPost on Facebook

Јонатан теши Давида

И рече Јонатан Давиду: иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је свједок између мене и тебе и између мојега сјемена и твојега сјемена довијека.

Јонатан теши Давида

Then Jonathan said to David, "Go in peace, since we have both sworn in the name of the LORD, saying, 'May the LORD be between you and me, and between your descendants and my descendants, forever.'"

Tweet thisPost on Facebook

И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град.

So he arose and departed, and Jonathan went into the city.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe