Књига о судијама

Послушајте


Судије, глава 11


А Јефтај од Галада бијаше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја.

Now Jephthah the Gileadite was a mighty man of valor, but he was the son of a harlot; and Gilead begot Jephthah.


Али Галаду и жена његова роди синова, па кад дорастоше синови те жене, отјераше Јефтаја рекавши му: нећеш имати нашљедства у дому оца нашега, јер си син друге жене.

Gilead's wife bore sons; and when his wife's sons grew up, they drove Jephthah out, and said to him, "You shall have no inheritance in our father's house, for you are the son of another woman."

Tweet thisPost on Facebook

Зато побјеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим.

Then Jephthah fled from his brothers and dwelt in the land of Tob; and worthless men banded together with Jephthah and went out raiding with him.


А послије некога времена завојштише синови Амонови на Израиља;

Now it came to pass after a time that the people of Ammon made war against Israel.

Tweet thisPost on Facebook

И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старјешине Галадске да доведу Јефтаја из земље Това.

And so it was, when the people of Ammon made war against Israel, that the elders of Gilead went to get Jephthah from the land of Tob.

Tweet thisPost on Facebook

И рекоше Јефтају: ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновијем.

Then they said to Jephthah, "Come and be our commander, that we may fight against the people of Ammon."

Tweet thisPost on Facebook

А Јефтај рече старјешинама Галадским: не мрзите ли ви на ме, и не истјерасте ли ме из дома оца мојега? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?

So Jephthah said to the elders of Gilead, "Did you not hate me, and expel me from my father's house? Why have you come to me now when you are in distress?"


А старјешине Галадске рекоше Јефтају: зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновијем и да нам будеш поглавар свјема који живимо у Галаду.

And the elders of Gilead said to Jephthah, "That is why we have turned again to you now, that you may go with us and fight against the people of Ammon, and be our head over all the inhabitants of Gilead."


А Јефтај рече старјешинама Галадским: кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновијем, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар?

So Jephthah said to the elders of Gilead, "If you take me back home to fight against the people of Ammon, and the LORD delivers them to me, shall I be your head?"

Tweet thisPost on Facebook

А старјешине Галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде свједок међу нама, ако не учинимо како си казао.

And the elders of Gilead said to Jephthah, "The LORD will be a witness between us, if we do not do according to your words."


Тада отиде Јефтај са старјешинама Галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом; и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све ријечи које бјеше рекао.

Then Jephthah went with the elders of Gilead, and the people made him head and commander over them; and Jephthah spoke all his words before the LORD in Mizpah.


Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амоновијех, и поручи: шта имаш ти са мном, те си дошао к мени да ратујеш по мојој земљи?

Now Jephthah sent messengers to the king of the people of Ammon, saying, "What do you have against me, that you have come to fight against me in my land?"

Tweet thisPost on Facebook

А цар синова Амоновијех рече посланицима Јефтајевим: што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Арнона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром.

And the king of the people of Ammon answered the messengers of Jephthah, "Because Israel took away my land when they came up out of Egypt, from the Arnon as far as the Jabbok, and to the Jordan. Now therefore, restore those lands peaceably."


Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амоновијех,

So Jephthah again sent messengers to the king of the people of Ammon,

Tweet thisPost on Facebook

И поручи му: овако вели Јефтај: није узео Израиљ земље Моавске ни земље синова Амоновијех.

and said to him, "Thus says Jephthah: 'Israel did not take away the land of Moab, nor the land of the people of Ammon;


Него изашавши из Мисира пријеђе Израиљ преко пустиње до Црвенога Мора и дође до Кадиса.

'for when Israel came up from Egypt, they walked through the wilderness as far as the Red Sea and came to Kadesh.


И посла Израиљ посланике к цару Едомскому и рече: пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар Едомски. Посла такође к цару Моавскому; али ни он не хтје. И тако стаја Израиљ у Кадису.

'Then Israel sent messengers to the king of Edom, saying, "Please let me pass through your land." But the king of Edom would not heed. And in like manner they sent to the king of Moab, but he would not consent. So Israel remained in Kadesh.


Потом идући преко пустиње обиде земљу Едомску и земљу Моавску, и дошавши с истока земљи Моавској стаде у око с ону страну Арнона; али не пријеђоше преко међе Моавске, јер Арнон бјеше међа Моавска.

'And they went along through the wilderness and bypassed the land of Edom and the land of Moab, came to the east side of the land of Moab, and encamped on the other side of the Arnon. But they did not enter the border of Moab, for the Arnon was the border of Moab.


Него посла Израиљ посланике к Сиону цару Аморејскому, цару Есевонскому, и рече му Израиљ: допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до својега мјеста.

'Then Israel sent messengers to Sihon king of the Amorites, king of Heshbon; and Israel said to him, "Please let us pass through your land into our place."


Али Сион не вјерова Израиљу да га пусти да пријеђе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у око у Јаси, и поби се с Израиљем.

'But Sihon did not trust Israel to pass through his territory. So Sihon gathered all his people together, encamped in Jahaz, and fought against Israel.

Tweet thisPost on Facebook

А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевијем, те их побише; и задоби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи.

'And the LORD God of Israel delivered Sihon and all his people into the hand of Israel, and they defeated them. Thus Israel gained possession of all the land of the Amorites, who inhabited that country.


Задобише сву земљу Аморејску од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана.

'They took possession of all the territory of the Amorites, from the Arnon to the Jabbok and from the wilderness to the Jordan.

Tweet thisPost on Facebook

Тако је дакле Господ Бог Израиљев отјерао Амореје испред народа својега Израиља, па ти ли хоћеш да је земља њихова твоја?

'So now the LORD God of Israel has dispossessed the Amorites from before His people Israel; should you then possess it?

Tweet thisPost on Facebook

Није ли твоје оно што ти да да је твоје Хемос бог твој? тако кога год Господ Бог наш отјера испред нас, онога је земља наша.

'Will you not possess whatever Chemosh your god gives you to possess? So whatever the LORD our God takes possession of before us, we will possess.


Или си ти по чем бољи од Валака сина Сефорова цара Моавскога? Је ли се он кад свађао с Израиљем? Је ли кад војевао с нама?

'And now, are you any better than Balak the son of Zippor, king of Moab? Did he ever strive against Israel? Did he ever fight against them?


Израиљ живи у Есевону и у селима његовијем и у Ароиру и селима његовијем и по свијем градовима дуж Арнона три стотине година; зашто не отесте за толико времена?

'While Israel dwelt in Heshbon and its villages, in Aroer and its villages, and in all the cities along the banks of the Arnon, for three hundred years, why did you not recover them within that time?


И тако нијесам ја теби скривио, него ти мени чиниш зло ратујући на ме. Господ судија нек суди данас између синова Израиљевијех и синова Амоновијех.

'Therefore I have not sinned against you, but you wronged me by fighting against me. May the LORD, the Judge, render judgment this day between the children of Israel and the people of Ammon.' "


Али цар синова Амоновијех не послуша ријечи које му поручи Јефтај.

However, the king of the people of Ammon did not heed the words which Jephthah sent him.

Tweet thisPost on Facebook

И сиђе на Јефтаја дух Господњи, те прође кроз Галад и кроз Манасију, прође и Миспу Галадску, и од Миспе Галадске дође до синова Амоновијех.

Then the Spirit of the LORD came upon Jephthah, and he passed through Gilead and Manasseh, and passed through Mizpah of Gilead; and from Mizpah of Gilead he advanced toward the people of Ammon.


Јефтајева кћер

И завјетова Јефтај завјет Господу и рече: ако ми даш синове Амонове у руке,

Јефтајева кћер

And Jephthah made a vow to the LORD, and said, "If You will indeed deliver the people of Ammon into my hands,


Што год изиде на врата из куће моје на сусрет мени, кад се вратим здрав од синова Амоновијех, биће Господње, и принијећу на жртву паљеницу.

"then it will be that whatever comes out of the doors of my house to meet me, when I return in peace from the people of Ammon, shall surely be the Lord's, and I will offer it up as a burnt offering."


И тако дође Јефтај до синова Амоновијех да се бије с њима; и Господ му их даде у руке.

So Jephthah advanced toward the people of Ammon to fight against them, and the LORD delivered them into his hands.

Tweet thisPost on Facebook

И поби их од Ароира па до Минита у двадесет градова и до равнице виноградске у боју врло великом; и синови Амонови бише покорени пред синовима Израиљевијем.

And he defeated them from Aroer as far as Minnith--twenty cities--and to Abel Keramim, with a very great slaughter. Thus the people of Ammon were subdued before the children of Israel.


А кад се враћаше Јефтај кући својој у Миспу, гле, кћи његова изиде му на сусрет с бубњима и свиралама; она му бијаше јединица, и осим ње не имаше ни сина ни кћери.

When Jephthah came to his house at Mizpah, there was his daughter, coming out to meet him with timbrels and dancing; and she was his only child. Besides her he had neither son nor daughter.


Па кад је угледа, раздрије хаљине своје и рече: ах кћери моја! веле ли ме обори! ти си од онијех што ме цвијеле; јер сам отворио уста своја ка Господу, и не могу порећи.

And it came to pass, when he saw her, that he tore his clothes, and said, "Alas, my daughter! You have brought me very low! You are among those who trouble me! For I have given my word to the LORD, and I cannot go back on it."


А она му рече: оче мој, кад си отворио уста своја ка Господу, учини ми, како је изашло из уста твојих, кад те је Господ осветио од непријатеља твојих, синова Амоновијех.

So she said to him, "My father, if you have given your word to the LORD, do to me according to what has gone out of your mouth, because the LORD has avenged you of your enemies, the people of Ammon."


Жалост Јефтајеве кћери

Још рече оцу својему: учини ми ово: остави ме до два мјесеца да отидем да се попнем на горе да оплачем своје дјевојаштво с другама својим.

Жалост Јефтајеве кћери

Then she said to her father, "Let this thing be done for me: let me alone for two months, that I may go and wander on the mountains and bewail my virginity, my friends and I."


А он јој рече: иди. И пусти је на два мјесеца, и она отиде с другама својим и оплакива дјевојаштво своје по горама.

So he said, "Go." And he sent her away for two months; and she went with her friends, and bewailed her virginity on the mountains.

Tweet thisPost on Facebook

А кад прођоше два мјесеца, врати се к оцу својему, и он сврши на њој завјет свој који бјеше завјетовао. А она не позна човјека. И поста обичај у Израиљу

And it was so at the end of two months that she returned to her father, and he carried out his vow with her which he had vowed. She knew no man. And it became a custom in Israel


Да од године до године иду кћери Израиљеве да плачу за кћерју Јефтаја од Галада, четири дана у години.

that the daughters of Israel went four days each year to lament the daughter of Jephthah the Gileadite.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe