Јеврејима посланица (светог апостола Павла )

Послушајте


Јеврејима, глава 4


Да се бојимо дакле да како док је још остављено обећање да се улази у покој његов, не одоцни који од вас.

Therefore, since a promise remains of entering His rest, let us fear lest any of you seem to have come short of it.


Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена ријеч, јер не вјероваше они који чуше.

For indeed the gospel was preached to us as well as to them; but the word which they heard did not profit them, not being mixed with faith in those who heard it.


Јер ми који вјеровасмо улазимо у покој, као што рече: зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој, ако су дјела и била готова од постања свијета.

For we who have believed do enter that rest, as He has said: "So I swore in My wrath, they shall not enter My rest," although the works were finished from the foundation of the world.


Јер негдје рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свију дјела својијех.

For He has spoken in a certain place of the seventh day in this way: "And God rested on the seventh day from all His works";


И на овом мјесту опет: неће ући у покој мој.

and again in this place: "They shall not enter My rest."

Tweet thisPost on Facebook

Будући пак да неки имају да уђу у њега, и они којима је најприје јављено не уђоше за непослушање;

Since therefore it remains that some must enter it, and those to whom it was first preached did not enter because of disobedience,


Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се прије каза: данас ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца.

again He designates a certain day, saying in David, "Today," after such a long time, as it has been said: "Today, if you will hear His voice, do not harden your hearts."


Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио по том.

For if Joshua had given them rest, then He would not afterward have spoken of another day.

Tweet thisPost on Facebook

Даклем је остављено још почивање народу Божијему.

There remains therefore a rest for the people of God.


Јер који уђе у покој његов, и он почива од дјела својијех, као и Бог од својијех.

For he who has entered His rest has himself also ceased from his works as God did from His.


Да се постарамо дакле ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку невјерства.

Let us therefore be diligent to enter that rest, lest anyone fall after the same example of disobedience.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је жива ријеч Божија, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обје стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срдачнијем.

For the word of God is living and powerful, and sharper than any two-edged sword, piercing even to the division of soul and spirit, and of joints and marrow, and is a discerner of the thoughts and intents of the heart.


И нема твари непознате пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога којему говоримо.

And there is no creature hidden from His sight, but all things are naked and open to the eyes of Him to whom we must give account.

Tweet thisPost on Facebook

Имајући дакле великога поглавара свештеничкога, који је прошао небеса, Исуса сина Божијега, да се држимо признања.

Seeing then that we have a great High Priest who has passed through the heavens, Jesus the Son of God, let us hold fast our confession.

Tweet thisPost on Facebook

Јер немамо поглавара свештеничкога који не може пострадати с нашијем слабостима, него који је у свачему искушан, као и ми осим гријеха.

For we do not have a High Priest who cannot sympathize with our weaknesses, but was in all points tempted as we are, yet without sin.


Да приступимо дакле слободно к пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за вријеме кад нам затреба помоћ.

Let us therefore come boldly to the throne of grace, that we may obtain mercy and find grace to help in time of need.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe