Јеврејима посланица (светог апостола Павла )

Јеврејима, глава 12

Зато дакле и ми имајући око себе толику гомилу свједока, да одбацимо свако бреме и гријех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

Therefore we also, since we are surrounded by so great a cloud of witnesses, let us lay aside every weight, and the sin which so easily ensnares us, and let us run with endurance the race that is set before us,

Tweet thisPost on Facebook

Гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега.

looking unto Jesus, the author and finisher of our faith, who for the joy that was set before Him endured the cross, despising the shame, and has sat down at the right hand of the throne of God.

Помислите дакле на онога који је таково противљење против себе од грјешника поднио, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

For consider Him who endured such hostility from sinners against Himself, lest you become weary and discouraged in your souls.

Јер још до крви не дођосте борећи се против гријеха,

You have not yet resisted to bloodshed, striving against sin.

Tweet thisPost on Facebook

И заборависте утјеху коју вам говори, као синовима: сине мој! не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те он покара;

And you have forgotten the exhortation which speaks to you as to sons: "My son, do not despise the chastening of the Lord, nor be discouraged when you are rebuked by Him;

Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије свакога сина којега прима.

For whom the Lord loves He chastens, and scourges every son whom He receives."

Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син којега отац не кара?

If you endure chastening, God deals with you as with sons; for what son is there whom a father does not chasten?

Tweet thisPost on Facebook

Ако ли сте без карања, у којему сви дијел добише, даклем сте копилад, а не синови.

But if you are without chastening, of which all have become partakers, then you are illegitimate and not sons.

Ако су нам дакле тјелесни оцеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо оца духова, да живимо?

Furthermore, we have had human fathers who corrected us, and we paid them respect. Shall we not much more readily be in subjection to the Father of spirits and live?

Јер они за мало дана, како им угодно бјеше, караху нас; а овај на корист, да добијемо дијел од његове светиње.

For they indeed for a few days chastened us as seemed best to them, but He for our profit, that we may be partakers of His holiness.

Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али послије даће миран род правде онима који су научени њиме.

Now no chastening seems to be joyful for the present, but grievous; nevertheless, afterward it yields the peaceable fruit of righteousness to those who have been trained by it.

Зато ослабљене руке и ослабљена кољена исправите,

Therefore strengthen the hands which hang down, and the feeble knees,

И стазе поравните ногама својима, да не сврне што је хромо, него још да се исцијели.

and make straight paths for your feet, so that what is lame may not be dislocated, but rather be healed.

Мир имајте и светињу са свима; без овога нико неће видјети Господа.

Pursue peace with all men, and holiness, without which no one will see the Lord:

Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав коријен грчине, и не учини пакост, и тијем да се многи не опогане.

looking diligently lest anyone fall short of the grace of God; lest any root of bitterness springing up cause trouble, and by this many become defiled;

Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

lest there be any fornicator or profane person like Esau, who for one morsel of food sold his birthright.

Јер знате да је и потом, кад шћаше да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе мјеста, ако га и са сузама тражаше.

For you know that afterward, when he wanted to inherit the blessing, he was rejected, for he found no place for repentance, though he sought it diligently with tears.

Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорјелом, облаку, и помрчини и олуји,

For you have not come to the mountain that may be touched and that burned with fire, and to blackness and darkness and tempest,

И трубном гласу, и гласу ријечи, којега се одрекоше они који чуше, да не чују више ријечи;

and the sound of a trumpet and the voice of words, so that those who heard it begged that the word should not be spoken to them anymore.

Јер не могаху да поднесу оно што се заповиједаше: ако се и звијер дотакне до горе, биће камењем убијена.

(For they could not endure what was commanded: "And if so much as a beast touches the mountain, it shall be stoned or thrust through with an arrow."

И тако страшно бјеше оно што се видје да Мојсије рече: уплашио сам се и дркћем.

And so terrifying was the sight that Moses said, "I am exceedingly afraid and trembling.")

Tweet thisPost on Facebook

Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, и многијем хиљадама анђела,

But you have come to Mount Zion and to the city of the living God, the heavenly Jerusalem, to an innumerable company of angels,

К сабору и цркви првороднијех који су написани на небесима, и Богу, судији свију, и духовима савршенијех праведника,

to the general assembly and church of the firstborn who are registered in heaven, to God the Judge of all, to the spirits of just men made perfect,

И к Исусу, посреднику завјета новога, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

to Jesus the Mediator of the new covenant, and to the blood of sprinkling that speaks better things than that of Abel.

Али гледајте да се не одречете онога који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше онога који пророковаше на земљи, акамоли ми који се одричемо небескога,

See that you do not refuse Him who speaks. For if they did not escape who refused Him who spoke on earth, much more shall we not escape if we turn away from Him who speaks from heaven,

Којега глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

whose voice then shook the earth; but now He has promised, saying, "Yet once more I shake not only the earth, but also heaven."

А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

Now this, "Yet once more," indicates the removal of those things that are being shaken, as of things that are made, that the things which cannot be shaken may remain.

Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

Therefore, since we are receiving a kingdom which cannot be shaken, let us have grace, by which we may serve God acceptably with reverence and godly fear.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је Бог наш огањ који спаљује.

For our God is a consuming fire.

This goes to iframe