Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )

Послушајте


2. Коринћанима, глава 7


Имајући дакле овака обећања, о љубазни! да очистимо себе од сваке поганштине тијела и духа, и да творимо светињу у страху Божијему.

Therefore, having these promises, beloved, let us cleanse ourselves from all filthiness of the flesh and spirit, perfecting holiness in the fear of God.


Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.

Open your hearts to us. We have wronged no one, we have corrupted no one, we have defrauded no one.


Не говорим на осуђене, јер прије рекох да сте у срцима нашијем, да бих с вама и умро и живљео.

I do not say this to condemn; for I have said before that you are in our hearts, to die together and to live together.

Tweet thisPost on Facebook

Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утјехе, изобилан сам радошћу поред свију брига нашијех.

Great is my boldness of speech toward you, great is my boasting on your behalf. I am filled with comfort. I am exceedingly joyful in all our tribulation.


Јер кад дођосмо у Маћедонију, никака мира немаше тијело наше, него у свему бијаше у невољи: споља борбе, изнутра страх.

For indeed, when we came to Macedonia, our flesh had no rest, but we were troubled on every side. Outside were conflicts, inside were fears.


Али Бог, који тјеши понижене, утјеши нас доласком Титовијем.

Nevertheless God, who comforts the downcast, comforted us by the coming of Titus,


А не само доласком његовијем, него и утјехом којом се он утјеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.

and not only by his coming, but also by the consolation with which he was comforted in you, when he told us of your earnest desire, your mourning, your zeal for me, so that I rejoiced even more.

Tweet thisPost on Facebook

Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бијах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.

For even if I made you sorry with my letter, I do not regret it; though I did regret it. For I perceive that the same epistle made you sorry, though only for a while.


Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.

Now I rejoice, not that you were made sorry, but that your sorrow led to repentance. For you were made sorry in a godly manner, that you might suffer loss from us in nothing.

Tweet thisPost on Facebook

Јер жалост која је по Богу доноси за спасеније покајање, за које се нигда не каје; а жалост овога свијета смрт доноси.

For godly sorrow produces repentance to salvation, not to be regretted; but the sorrow of the world produces death.


Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? каково правдање, каку неповољност, какав страх, каку жељу, каку ревност, каку освету? У свему показасте се да сте чисти у дјелу.

For observe this very thing, that you sorrowed in a godly manner: What diligence it produced in you, what clearing of yourselves, what indignation, what fear, what vehement desire, what zeal, what vindication! In all things you proved yourselves to be clear in this matter.


Јер ако вам и писах, не овога ради који је скривио, нити онога ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.

Therefore, although I wrote to you, I did not do it for the sake of him who had done the wrong, nor for the sake of him who suffered wrong, but that our care for you in the sight of God might appear to you.

Tweet thisPost on Facebook

Зато се утјешисмо утјехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.

Therefore we have been comforted in your comfort. And we rejoiced exceedingly more for the joy of Titus, because his spirit has been refreshed by you all.


Јер што сам му се за вас похвалио, нијесам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.

For if in anything I have boasted to him about you, I am not ashamed. But as we spoke all things to you in truth, even so our boasting to Titus was found true.


И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свију вас, како сте га са страхом и дрктањем примили.

And his affections are greater for you as he remembers the obedience of you all, how with fear and trembling you received him.


Радујем се дакле што се у свему смијем ослонити на вас.

Therefore I rejoice that I have confidence in you in everything.








This goes to iframe