Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )

Послушајте


2. Коринћанима, глава 5


Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тијела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима.

For we know that if our earthly house, this tent, is destroyed, we have a building from God, a house not made with hands, eternal in the heavens.


Јер за тијем уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

For in this we groan, earnestly desiring to be clothed with our habitation which is from heaven,


И да се обучени, не голи нађемо!

if indeed, having been clothed, we shall not be found naked.


Јер будући у овоме тијелу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

For we who are in this tent groan, being burdened, not because we want to be unclothed, but further clothed, that mortality may be swallowed up by life.


А онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

Now He who has prepared us for this very thing is God, who also has given us the Spirit as a guarantee.


Добре смо дакле воље једнако, јер знамо да путујемо у тијелу, далеко од Господа.

Therefore we are always confident, knowing that while we are at home in the body we are absent from the Lord.

Tweet thisPost on Facebook

Јер по вјери живимо а не по гледању.

For we walk by faith, not by sight.


Али се не бојимо, и много волимо отићи од тијела, и ићи ка Господу.

We are confident, yes, well pleased rather to be absent from the body and to be present with the Lord.


Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо њему угодни.

Therefore we make it our aim, whether present or absent, to be well pleasing to Him.

Tweet thisPost on Facebook

Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у тијелу чинио, или добро или зло;

For we must all appear before the judgment seat of Christ, that each one may receive the things done in the body, according to what he has done, whether good or bad.


Знајући дакле страх Господњи људе свјетујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашијем савјестима познати.

Knowing, therefore, the terror of the Lord, we persuade men; but we are well-known to God, and I also trust are well-known in your consciences.

Tweet thisPost on Facebook

Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале онијем што је споља а не што је у срцу.

For we do not commend ourselves again to you, but give you opportunity to glory on our behalf, that you may have something to answer those who glory in appearance and not in heart.


Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смјерни, вама смо.

For if we are beside ourselves, it is for God; or if we are of sound mind, it is for you.


Јер љубав Божија нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умрије, то дакле сви умријеше.

For the love of Christ constrains us, because we judge thus: that if One died for all, then all died;


Христос за све умрије, да они који живе не живе више себи, него ономе који за њих умрије и васкрсе.

and He died for all, that those who live should live no longer for themselves, but for Him who died for them and rose again.


Зато и ми отсад никога не познајемо по тијелу; и ако Христа познасмо по тијелу, али га сад више не познајемо.

Therefore, from now on, we regard no one according to the flesh. Even though we have known Christ according to the flesh, yet now we know Him thus no longer.


Зато ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

Therefore, if anyone is in Christ, he is a new creation; old things have passed away; behold, all things have become new.


Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

Now all things are of God, who has reconciled us to Himself through Jesus Christ, and has given us the ministry of reconciliation,

Tweet thisPost on Facebook

Јер Бог бјеше у Христу, и свијет помири са собом не примивши им гријеха њиховијех, и метнувши у нас ријеч помирења.

that is, that God was in Christ reconciling the world to Himself, not imputing their trespasses to them, and has committed to us the word of reconciliation.


Тако смо ми послани мјесто Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.

Therefore we are ambassadors for Christ, as though God were pleading through us: we implore you on Christ's behalf, be reconciled to God.


Јер онога које не знадијаше гријеха нас ради учини гријехом, да ми будемо правда Божија у њему.

For He made Him who knew no sin to be sin for us, that we might become the righteousness of God in Him.







This goes to iframe