Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )

Послушајте


2. Коринћанима, глава 3


Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препорученијех посланица на вас или од вас?

Do we begin again to commend ourselves? Or do we need, as some others, epistles of commendation to you or letters of commendation from you?


Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;

You are our epistle written in our hearts, known and read by all men;


Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога живога, не на каменијем даскама него на меснијем даскама срца.

you are manifestly an epistle of Christ, ministered by us, written not with ink but by the Spirit of the living God, not on tablets of stone but on tablets of flesh, that is, of the heart.


А таково поуздање имамо кроз Христа у Бога,

And we have such trust through Christ toward God.

Tweet thisPost on Facebook

Не да смо врсни од себе помислити што, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;

Not that we are sufficient of ourselves to think of anything as being from ourselves, but our sufficiency is from God,


Који и учини нас врсне да будемо слуге новом завјету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.

who also made us sufficient as ministers of the new covenant, not of the letter but of the Spirit; for the letter kills, but the Spirit gives life.


Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје:

But if the ministry of death, written and engraved on stones, was glorious, so that the children of Israel could not look steadily at the face of Moses because of the glory of his countenance, which glory was passing away,

Tweet thisPost on Facebook

Акамоли неће много већма служба духа бити у слави?

how will the ministry of the Spirit not be more glorious?


Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.

For if the ministry of condemnation had glory, the ministry of righteousness exceeds much more in glory.


Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.

For even what was made glorious had no glory in this respect, because of the glory that excels.

Tweet thisPost on Facebook

Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

For if what is passing away was glorious, what remains is much more glorious.

Tweet thisPost on Facebook

Имајући дакле такови над с великом слободом радимо;

Therefore, since we have such hope, we use great boldness of speech--

Tweet thisPost on Facebook

И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетка ономе што престаје.

unlike Moses, who put a veil over his face so that the children of Israel could not look steadily at the end of what was passing away.


Но заслијепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје.

But their minds were hardened. For until this day the same veil remains unlifted in the reading of the Old Testament, because the veil is taken away in Christ.


Него да данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.

But even to this day, when Moses is read, a veil lies on their heart.


А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.

Nevertheless when one turns to the Lord, the veil is taken away.


А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.

Now the Lord is the Spirit; and where the Spirit of the Lord is, there is liberty.


Ми пак сви који откривенијем лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа.

But we all, with unveiled face, beholding as in a mirror the glory of the Lord, are being transformed into the same image from glory to glory, just as by the Spirit of the Lord.







This goes to iframe