Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

Послушајте


1. Коринћанима, глава 13


Ако језике човјечије и анђелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

Though I speak with the tongues of men and of angels, but have not love, I have become as sounding brass or a clanging cymbal.


И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

And though I have the gift of prophecy, and understand all mysteries and all knowledge, and though I have all faith, so that I could remove mountains, but have not love, I am nothing.


И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

And though I bestow all my goods to feed the poor, and though I give my body to be burned, but have not love, it profits me nothing.


Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

Love suffers long and is kind; love does not envy; love does not parade itself, is not puffed up;


Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

does not behave rudely, does not seek its own, is not provoked, thinks no evil;


Не радује се неправди, а радује се истини,

does not rejoice in iniquity, but rejoices in the truth;


Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

bears all things, believes all things, hopes all things, endures all things.


Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

Love never fails. But whether there are prophecies, they will fail; whether there are tongues, they will cease; whether there is knowledge, it will vanish away.

Tweet thisPost on Facebook

Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

For we know in part and we prophesy in part.


А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.

But when that which is perfect has come, then that which is in part will be done away.


Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.

When I was a child, I spoke as a child, I understood as a child, I thought as a child; but when I became a man, I put away childish things.

Tweet thisPost on Facebook

Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

For now we see in a mirror, dimly, but then face to face. Now I know in part, but then I shall know just as I also am known.


А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

And now abide faith, hope, love, these three; but the greatest of these is love.







This goes to iframe