Римљанима посланица (светог апостола Павла )

Римљанима, глава 9

Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом светијем:

I tell the truth in Christ, I am not lying, my conscience also bearing me witness in the Holy Spirit,

Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

that I have great sorrow and continual grief in my heart.

Tweet thisPost on Facebook

Јер бих жељео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по тијелу,

For I could wish that I myself were accursed from Christ for my brethren, my kinsmen according to the flesh,

Која су Израиљци, којијех је посинаштво и слава, и завјет и закон, и богомољство, и обећања;

who are Israelites, to whom pertain the adoption, the glory, the covenants, the giving of the law, the service of God, and the promises;

Којијех су и оци, и од којијех је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословен вавијек. Амин.

of whom are the fathers and from whom, according to the flesh, Christ came, who is over all, the eternally blessed God. Amen.

А није могуће да ријеч Божија прође: јер нијесу сви Израиљци који су од Израиља;

But it is not that the word of God has taken no effect. For they are not all Israel who are of Israel,

Нити су сви дјеца који су сјеме Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се сјеме.

nor are they all children because they are the seed of Abraham; but, "In Isaac your seed shall be called."

То јест, нијесу оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него дјеца обећања примају се за сјеме.

That is, those who are the children of the flesh, these are not the children of God; but the children of the promise are counted as the seed.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је ово ријеч обећања: у ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син.

For this is the word of promise: "At this time I will come and Sarah shall have a son."

Не само пак она него и Ревека, кад затрудње од самога Исака оца нашега.

And not only this, but when Rebecca also had conceived by one man, even by our father Isaac

Јер још док се дјеца не бијаху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

(for the children not yet being born, nor having done any good or evil, that the purpose of God according to election might stand, not of works but of Him who calls),

Не за дјела, него онога ради који позива рече јој се: већи ће служити мањему,

it was said to her, "The older shall serve the younger."

Tweet thisPost on Facebook

Као што стоји написано: Јаков ми омиље, а на Исава омрзох.

As it is written, "Jacob I have loved, but Esau I have hated."

Шта ћемо дакле на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

What shall we say then? Is there unrighteousness with God? Certainly not!

Јер Мојсију говори: кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

For He says to Moses, "I will have mercy on whomever I will have mercy, and I will have compassion on whomever I will have compassion."

Тако дакле нити стоји до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који помилује.

So then it is not of him who wills, nor of him who runs, but of God who shows mercy.

Јер писмо говори Фараону: за то те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

For the Scripture says to Pharaoh, "Even for this same purpose I have raised you up, that I might show My power in you, and that My name might be declared in all the earth."

Тако дакле кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

Therefore He has mercy on whom He wills, and whom He wills He hardens.

Tweet thisPost on Facebook

Рећи ћеш ми: зашто нас још криви? јер ко се може супротити вољи његовој?

You will say to me then, "Why does He still find fault? For who has resisted His will?"

А ко си ти, о човјече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио?

But indeed, O man, who are you to reply against God? Will the thing formed say to him who formed it, "Why have you made me like this?"

Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

Does not the potter have power over the clay, from the same lump to make one vessel for honor and another for dishonor?

А кад шћаше Бог да покаже гњев свој и да објави силу своју, поднесе с великијем трпљењем судове гњева који су приправљени за погибао.

What if God, wanting to show His wrath and to make His power known, endured with much longsuffering the vessels of wrath prepared for destruction,

И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

and that He might make known the riches of His glory on the vessels of mercy, which He had prepared beforehand for glory,

Tweet thisPost on Facebook

Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

even us whom He called, not of the Jews only, but also of the Gentiles?

Tweet thisPost on Facebook

Као што и у Јосији говори: назваћу народ својијем који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

As He says also in Hosea: "I will call them My people, who were not My people, and her beloved, who was not beloved."

И биће на мјесту, гдје им се рече: ви нијесте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога живога.

"And it shall come to pass in the place where it was said to them, 'You are not My people,' there they will be called sons of the living God."

А Исаија виче за Израиља: ако буде број синова Израиљевијех као пијесак морски, остатак ће се спасти.

Isaiah also cries out concerning Israel: "Though the number of the children of Israel be as the sand of the sea, the remnant will be saved.

Јер ће он извршити ријеч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро ријеч своју на земљи.

For He will finish the work and cut it short in righteousness, because the Lord will make a short work upon the earth."

И као што прорече Исаија: да нам није Господ Саваот оставио сјемена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

And as Isaiah said before: "Unless the Lord of Sabaoth had left us a seed, we would have become like Sodom, and we would have been made like Gomorrah."

Шта ћемо дакле рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вјере.

What shall we say then? That Gentiles, who did not pursue righteousness, have attained to righteousness, even the righteousness of faith;

А Израиљ тражећи закон правде не докучи закона правде.

but Israel, pursuing the law of righteousness, has not attained to the law of righteousness.

Зашто? Јер не тражи из вјере него из дјела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

Why? Because they did not seek it by faith, but as it were, by the works of the law. For they stumbled at that stumbling stone.

Као што стоји написано: ево мећем у Сиону камен спотицања и стијену саблазни; и који га год вјерује неће се постидјети.

As it is written: "Behold, I lay in Zion a stumbling stone and rock of offense, and whoever believes on Him will not be put to shame."

This goes to iframe