Дјела светијех апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

Дјела апостолска, глава 28

И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумјеше да се острво зове Мелит.

Now when they had escaped, they then found out that the island was called Malta.

А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

And the natives showed us unusual kindness; for they kindled a fire and made us all welcome, because of the rain that was falling and because of the cold.

А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

But when Paul had gathered a bundle of sticks and laid them on the fire, a viper came out because of the heat, and fastened on his hand.

Tweet thisPost on Facebook

И кад видјеше дивљаци змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: јамачно је овај човјек крвник, којега избављена од мора суд Божиј не остави да живи.

So when the natives saw the creature hanging from his hand, they said to one another, "No doubt this man is a murderer, whom, though he has escaped the sea, yet justice does not allow to live."

А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.

But he shook off the creature into the fire and suffered no harm.

А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се, и говораху да је он Бог.

However, they were expecting that he would swell up or suddenly fall down dead; but after they had looked for a long time and saw no harm come to him, they changed their minds and said that he was a god.

А наоколо око онога мјеста бијаху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

Now in that region there was an estate of the leading citizen of the island, whose name was Publius, who received us and entertained us courteously for three days.

Tweet thisPost on Facebook

А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, којему ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцијели га.

And it happened that the father of Publius lay sick of a fever and dysentery. Paul went in to him and prayed, and he laid his hands on him and healed him.

А кад то би, долажаху и други који бијаху болесни на острву ономе, и исцјељиваху се.

So when this was done, the rest of those on the island who had diseases also came and were healed.

Tweet thisPost on Facebook

И поштоваху нас великијем частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.

They also honored us in many ways; and when we departed, they provided such things as were necessary.

А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи Александријској, која је била презимила на острву, и бијаху на њој написани Диоскури.

After three months we sailed in an Alexandrian ship whose figurehead was the Twin Brothers, which had wintered at the island.

И допловивши у Сиракузу остасмо ондје три дана.

And landing at Syracuse, we stayed three days.

Tweet thisPost on Facebook

А онанде отпловивши дођосмо у Ригију; и послије једнога дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

From there we circled round and reached Rhegium. And after one day the south wind blew; and the next day we came to Puteoli,

Tweet thisPost on Facebook

Ондје нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

where we found brethren, and were invited to stay with them seven days. And so we went toward Rome.

Tweet thisPost on Facebook

И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет тја до Апијева пазара и три крчме. И кад их видје Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

And from there, when the brethren heard about us, they came to meet us as far as Appii Forum and Three Inns. When Paul saw them, he thanked God and took courage.

Tweet thisPost on Facebook

А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи гдје хоће с војником која га чуваше.

Now when we came to Rome, the centurion delivered the prisoners to the captain of the guard; but Paul was permitted to dwell by himself with the soldier who guarded him.

А послије три дана Павле сазва старјешине Јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: људи браћо! ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачкијем; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,

And it came to pass after three days that Paul called the leaders of the Jews together. So when they had come together, he said to them: "Men and brethren, though I have done nothing against our people or the customs of our fathers, yet I was delivered as a prisoner from Jerusalem into the hands of the Romans,

Који извидјевши за мене шћаху да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.

"who, when they had examined me, wanted to let me go, because there was no cause for putting me to death.

Али кад Јудејци говораху насупрот, натјера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао што тужити.

"But when the Jews spoke against it, I was compelled to appeal to Caesar, not that I had anything of which to accuse my nation.

Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер нада ради Израиљева окован сам у ово гвожђе.

"For this reason therefore I have called for you, to see you and speak with you, because for the hope of Israel I am bound with this chain."

А они му рекоше: ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори што зло за тебе.

And they said to him, "We neither received letters from Judea concerning you, nor have any of the brethren who came reported or spoken any evil of you.

Tweet thisPost on Facebook

Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.

"But we desire to hear from you what you think; for concerning this sect, we know that it is spoken against everywhere."

И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше свједочећи царство Божије и увјеравајући их за Исуса из закона Мојсијева и из пророка од јутра до самога мрака.

So when they had appointed him a day, many came to him at his lodging, to whom he explained and solemnly testified of the kingdom of God, persuading them concerning Jesus from both the Law of Moses and the Prophets, from morning till evening.

И једни вјероваху ономе што говораше а једни не вјероваху.

And some were persuaded by the things which were spoken, and some disbelieved.

А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну ријеч: добро каза Дух свети преко пророка Исаије оцевима нашијем

So when they did not agree among themselves, they departed after Paul had said one word: "The Holy Spirit spoke rightly through Isaiah the prophet to our fathers,

Tweet thisPost on Facebook

Говорећи: иди к народу овоме и кажи: ушима ћете чути и нећете разумјети; и очима ћете гледати и нећете видјети.

"saying, 'Go to this people and say: "Hearing you will hear, and shall not understand; and seeing you will see, and not perceive;

Апостол Павле проповеда у Риму

Јер одрвени срце овога народа, и ушима тешки чују, и очима својијем зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцијелим.

Апостол Павле проповеда у Риму

For the heart of this people has grown dull. their ears are hard of hearing, and their eyes they have closed, lest they should see with their eyes and hear with their ears, lest they should understand with their heart and turn, so that I should heal them." '

Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасеније Божије, они ће и чути.

"Therefore let it be known to you that the salvation of God has been sent to the Gentiles, and they will hear it!"

И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

And when he had said these words, the Jews departed and had a great dispute among themselves.

Tweet thisPost on Facebook

А Павле остаде пуне двије године о своме трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

Then Paul dwelt two whole years in his own rented house, and received all who came to him,

Tweet thisPost on Facebook

Проповиједајући царство Божије, и учећи о Господу нашему Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.

preaching the kingdom of God and teaching the things which concern the Lord Jesus Christ with all confidence, no one forbidding him.

This goes to iframe