Дјела светијех апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )



Дјела апостолска, глава 27


И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.

And when it was decided that we should sail to Italy, they delivered Paul and some other prisoners to one named Julius, a centurion of the Augustan Regiment.


А кад уђосмо у лађу Адрамитску да пловимо у Азијска мјеста, отискосмо се; и с нама бјеше Аристарх Маћедонац из Солуна.

So, entering a ship of Adramyttium, we put to sea, meaning to sail along the coasts of Asia. Aristarchus, a Macedonian of Thessalonica, was with us.


И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лијепо, и допусти му да одлази к својијем пријатељима и да га послужују.

And the next day we landed at Sidon. And Julius treated Paul kindly and gave him liberty to go to his friends and receive care.


И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер вјетрови бијаху противни.

When we had put to sea from there, we sailed under the shelter of Cyprus, because the winds were contrary.

Tweet thisPost on Facebook

И препловивши пучину Киликијску и Памфилијску дођосмо у Миру Ликијску.

And when we had sailed over the sea which is off Cilicia and Pamphylia, we came to Myra, a city of Lycia.

Tweet thisPost on Facebook

И ондје нашавши капетан лађу Александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.

There the centurion found an Alexandrian ship sailing to Italy, and he put us on board.


И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам вјетар не дадијаше, допловисмо под Крит код Салмоне.

And when we had sailed slowly many days, and arrived with difficulty off Cnidus, the wind not permitting us to proceed, we sailed under the shelter of Crete off Salmone.

Tweet thisPost on Facebook

И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно мјесто које се зове Добра Пристаништа, код којега близу бјеше град Ласеја.

Passing it with difficulty, we came to a place called Fair Havens, near the city of Lasea.

Tweet thisPost on Facebook

А пошто прође много времена, и већ пловљење не бијаше без страха, јер и пост већ бјеше прошао, свјетоваше Павле

Now when much time had been spent, and sailing was now dangerous because the Fast was already over, Paul advised them,

Tweet thisPost on Facebook

Говорећи им: људи! видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа нашијех.

saying, "Men, I perceive that this voyage will end with disaster and much loss, not only of the cargo and ship, but also our lives."

Tweet thisPost on Facebook

Али капетан послуша већма корманоша и господара од лађе неголи Павлове ријечи.

Nevertheless the centurion was more persuaded by the helmsman and the owner of the ship than by the things spoken by Paul.

Tweet thisPost on Facebook

А не будући пристаниште згодно за зимовник, свјетоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и ондје да зимују у пристаништу Критском, које гледа к југу и к западу.

And because the harbor was not suitable to winter in, the majority advised to set sail from there also, if by any means they could reach Phoenix, a harbor of Crete opening toward the southwest and northwest, and winter there.


И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.

When the south wind blew softly, supposing that they had obtained their purpose, putting out to sea, they sailed close by Crete.

Tweet thisPost on Facebook

Али не задуго потом дуну насупрот њему буран вјетар који се зове Евроклидон.

But not long after, a tempestuous head wind arose, called Euroclydon.


Брод у олуји

А кад се лађа оте, и не могаше се вјетру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.

Брод у олуји

So when the ship was caught, and could not head into the wind, we let her drive.

Tweet thisPost on Facebook

А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,

And running under the shelter of an island called Clauda, we secured the skiff with difficulty.

Tweet thisPost on Facebook

Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.

When they had taken it on board, they used cables to undergird the ship; and fearing lest they should run aground on the Syrtis Sands, they struck sail and so were driven.


А кад нам веома досађиваше бура сјутрадан избациваху товаре.

And because we were exceedingly tempest- tossed, the next day they lightened the ship.


И у трећи дан својима рукама избацисмо алат лађарски.

On the third day we threw the ship's tackle overboard with our own hands.


А кад се ни сунце ни звијезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, бијаше пропао сав над да ћемо се избавити.

Now when neither sun nor stars appeared for many days, and no small tempest beat on us, all hope that we would be saved was finally given up.

Tweet thisPost on Facebook

И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: требаше дакле, о људи! послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.

But after long abstinence from food, then Paul stood in the midst of them and said, "Men, you should have listened to me, and not have sailed from Crete and incurred this disaster and loss.


И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;

"And now I urge you to take heart, for there will be no loss of life among you, but only of the ship.

Tweet thisPost on Facebook

Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога којега сам ја и коме служим,

"For there stood by me this night an angel of the God to whom I belong and whom I serve,


Говорећи: не бој се, Павле! ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.

"saying, 'Do not be afraid, Paul; you must be brought before Caesar; and indeed God has granted you all those who sail with you.'


Зато не бојте се, људи; јер вјерујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.

"Therefore take heart, men, for I believe God that it will be just as it was told me.


Али ваља нам доћи на једно острво.

"However, we must run aground on a certain island."


А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по Адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.

But when the fourteenth night had come, as we were driven up and down in the Adriatic Sea, about midnight the sailors sensed that they were drawing near some land.

Tweet thisPost on Facebook

И измјеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измјерише, и нађоше петнаест хвати.

And they took soundings and found it to be twenty fathoms; and when they had gone a little farther, they took soundings again and found it to be fifteen fathoms.

Tweet thisPost on Facebook

Онда бојећи се да како не ударе на прудовита мјеста бацише са стражњега краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.

Then, fearing lest we should run aground on the rocks, they dropped four anchors from the stern, and prayed for day to come.


А кад лађари гледаху да побјегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњега краја да спусте ленгере,

And as the sailors were seeking to escape from the ship, when they had let down the skiff into the sea, under pretense of putting out anchors from the prow,

Tweet thisPost on Facebook

Рече Павле капетану и војницима: ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.

Paul said to the centurion and the soldiers, "Unless these men stay in the ship, you cannot be saved."


Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.

Then the soldiers cut away the ropes of the skiff and let it fall off.

Tweet thisPost on Facebook

А кад шћаше да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.

And as day was about to dawn, Paul implored them all to take food, saying, "Today is the fourteenth day you have waited and continued without food, and eaten nothing.

Tweet thisPost on Facebook

Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једноме од вас длака с главе неће отпасти.

"Therefore I urge you to take nourishment, for this is for your survival, since not a hair will fall from the head of any of you."


И рекавши ово узе хљеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.

And when he had said these things, he took bread and gave thanks to God in the presence of them all; and when he had broken it he began to eat.


Онда се сви развеселивши и они једоше.

Then they were all encouraged, and also took food themselves.

Tweet thisPost on Facebook

А у лађи бијаше нас душа свега двјеста и седамдесет и шест.

And in all we were two hundred and seventy-six persons on the ship.


И наситивши се јела, облакшаше лађу избацивши пшеницу у море.

So when they had eaten enough, they lightened the ship and threw out the wheat into the sea.


А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с пијеском, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.

Now when it was day, they did not recognize the land; but they observed a bay with a beach, onto which they planned to run the ship if possible.

Tweet thisPost on Facebook

И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одријешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према вјетрићу који духаше, вожасмо се крају.

And they let go the anchors and left them in the sea, meanwhile loosing the rudder ropes; and they hoisted the mainsail to the wind and made for shore.


А кад дођосмо као на један језик, гдје се море као раздјељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.

But striking a place where two seas met, they ran the ship aground; and the prow stuck fast and remained immovable, but the stern was being broken up by the violence of the waves.


А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.

Now the soldiers' plan was to kill the prisoners, lest any of them should swim away and escape.


Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповједи онима који знаду пливати да искоче најприје, и да изиђу на земљу;

But the centurion, wanting to save Paul, kept them from their purpose, and commanded that those who could swim should jump overboard first and get to land,


Бродолом на Малти

А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.

Бродолом на Малти

and the rest, some on boards and some on broken pieces of the ship. And so it was that they all escaped safely to land.







This goes to iframe