Књига пророка Данила

Послушајте


Данило, глава 10


Треће године Кира цара Персијскога објави се ријеч Данилу, који се зваше Валтасар; и ријеч бјеше истинита и о великим стварима; и разабра ријеч и разумје утвару.

In the third year of Cyrus king of Persia a message was revealed to Daniel, whose name was called Belteshazzar. The message was true, but the appointed time was long; and he understood the message, and had understanding of the vision.


У то вријеме ја Данило бјех у жалости три недјеље дана.

In those days I, Daniel, was mourning three full weeks.

Tweet thisPost on Facebook

Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недјеље дана.

I ate no pleasant food, no meat or wine came into my mouth, nor did I anoint myself at all, till three whole weeks were fulfilled.

Tweet thisPost on Facebook

А двадесет четвртога дана првога мјесеца бијах на бријегу велике ријеке Хидекела.

Now on the twenty-fourth day of the first month, as I was by the side of the great river, that is, the Tigris,


И подигох очи своје и видјех, а то један човјек обучен у платно, и појас бјеше око њега од чистога злата из Уфаза;

I lifted my eyes and looked, and behold, a certain man clothed in linen, whose waist was girded with gold of Uphaz!

Tweet thisPost on Facebook

А тијело му бјеше као хрисолит, и лице му као муња а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као мјед углађена, а глас од ријечи његовијех као глас многога људства.

His body was like beryl, his face like the appearance of lightning, his eyes like torches of fire, his arms and feet like burnished bronze in color, and the sound of his words like the voice of a multitude.


И ја Данило сам видјех утвару, а људи што бијаху са мном не видјеше је, али их попаде страх велик, те побјегоше и сакрише се.

And I, Daniel, alone saw the vision, for the men who were with me did not see the vision; but a great terror fell upon them, so that they fled to hide themselves.


И остах сам, и видјех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и љепота ми се нагрди, и не имах снаге.

Therefore I was left alone when I saw this great vision, and no strength remained in me; for my vigor was turned to frailty in me, and I retained no strength.


И чух глас од ријечи његовијех, и кад чух глас од ријечи његовијех, изван себе падох ничице лицем на земљу.

Yet I heard the sound of his words; and while I heard the sound of his words I was in a deep sleep on my face, with my face to the ground.


И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на кољена моја и на дланове моје.

Then, suddenly, a hand touched me, which made me tremble on my knees and on the palms of my hands.

Tweet thisPost on Facebook

И рече ми: Данило, мили човјече! слушај ријечи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту ријеч, устах дркћући.

And he said to me, "O Daniel, man greatly beloved, understand the words that I speak to you, and stand upright, for I have now been sent to you." While he was speaking this word to me, I stood trembling.


И рече ми: не бој се, Данило, јер првога дана кад си управио срце своје да разумјеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише ријечи твоје, и ја дођох твојих ријечи ради.

Then he said to me, "Do not fear, Daniel, for from the first day that you set your heart to understand, and to humble yourself before your God, your words were heard; and I have come because of your words.


Али кнез царства Персијскога стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првијех кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах ондје код царева Персијских.

"But the prince of the kingdom of Persia withstood me twenty-one days; and behold, Michael, one of the chief princes, came to help me, for I had been left alone there with the kings of Persia.


И дођох да ти кажем шта ће бити твоме народу послије; јер ће још бити утвара за те дане.

"Now I have come to make you understand what will happen to your people in the latter days, for the vision refers to many days yet to come."

Tweet thisPost on Facebook

И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занијемјех.

When he had spoken such words to me, I turned my face toward the ground and became speechless.


И гле, као човјек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оному који стајаше према мени: господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени.

And suddenly, one having the likeness of the sons of men touched my lips; then I opened my mouth and spoke, saying to him who stood before me, "My lord, because of the vision my sorrows have overwhelmed me, and I have retained no strength.


А како може слуга мојега господара говорити с господарем мојим? Јер од овога часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени.

"For how can this servant of my lord talk with you, my lord? As for me, no strength remains in me now, nor is any breath left in me."

Tweet thisPost on Facebook

Тада онај што бијаше као човјек опет ме се дотаче и охрабри ме.

Then again, the one having the likeness of a man touched me and strengthened me.

Tweet thisPost on Facebook

И рече: не бој се, мили човјече; мир да ти је! охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: нека говори господар мој, јер си ме охрабрио.

And he said, "O man greatly beloved, fear not! Peace be to you; be strong, yes, be strong!" So when he spoke to me I was strengthened, and said, "Let my lord speak, for you have strengthened me."


А он рече: знаш ли зашто сам дошао к теби? а сада ћу се вратити да војујем на кнеза Персијскога; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез Грчки.

Then he said, "Do you know why I have come to you? And now I must return to fight with the prince of Persia; and when I have gone forth, indeed the prince of Greece will come.


Али ћу ти казати што је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила кнеза вашега.

"But I will tell you what is noted in the Scripture of Truth. (No one upholds me against these, except Michael your prince.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe