Књига пророка Јеремије

Послушајте


Јеремија, глава 52


Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала кћи Јеремијина, из Ливне.

Zedekiah was twenty-one years old when he became king, and he reigned eleven years in Jerusalem. His mother's name was Hamutal the daughter of Jeremiah of Libnah.


Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како је чинио Јоаким.

He also did evil in the sight of the LORD, according to all that Jehoiakim had done.

Tweet thisPost on Facebook

Јер од гњева Господњега зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара Вавилонскога.

For because of the anger of the LORD this happened in Jerusalem and Judah, till He finally cast them out from His presence. Then Zedekiah rebelled against the king of Babylon.


И тако девете године његова царовања, десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.

Now it came to pass in the ninth year of his reign, in the tenth month, on the tenth day of the month, that Nebuchadnezzar king of Babylon and all his army came against Jerusalem and encamped against it; and they built a siege wall against it all around.


И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.

So the city was besieged until the eleventh year of King Zedekiah.

Tweet thisPost on Facebook

И деветога дана четвртога мјесеца наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.

By the fourth month, on the ninth day of the month, the famine had become so severe in the city that there was no food for the people of the land.


Тада град би проваљен, и војници сви побјегоше и изидоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци бијаху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.

Then the city wall was broken through, and all the men of war fled and went out of the city at night by way of the gate between the two walls, which was by the king's garden, even though the Chaldeans were near the city all around. And they went by way of the plain.


Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше Седекију у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.

But the army of the Chaldeans pursued the king, and they overtook Zedekiah in the plains of Jericho. All his army was scattered from him.

Tweet thisPost on Facebook

И ухватише цара и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској; и ондје му суди.

So they took the king and brought him up to the king of Babylon at Riblah in the land of Hamath, and he pronounced judgment on him.


И покла цар Вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.

Then the king of Babylon killed the sons of Zedekiah before his eyes. And he killed all the princes of Judah in Riblah.


И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге мједене одведе га цар Вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу, гдје оста до смрти своје.

He also put out the eyes of Zedekiah; and the king of Babylon bound him in bronze fetters, took him to Babylon, and put him in prison till the day of his death.


А десетога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, који служаше цару Вавилонском.

Now in the fifth month, on the tenth day of the month (which was the nineteenth year of King Nebuchadnezzar king of Babylon), Nebuzaradan, the captain of the guard, who served the king of Babylon, came to Jerusalem.


И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.

He burned the house of the LORD and the king's house; all the houses of Jerusalem, that is, all the houses of the great men, he burned with fire.


И све зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска што бијаше са заповједником стражарским.

And all the army of the Chaldeans who were with the captain of the guard broke down all the walls of Jerusalem all around.


А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан заповједник стражарски.

Then Nebuzaradan the captain of the guard carried away captive some of the poor people, the rest of the people who remained in the city, the defectors who had deserted to the king of Babylon, and the rest of the craftsmen.

Tweet thisPost on Facebook

Само од сиромашнога народа у земљи остави Невузардан заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

But Nebuzaradan the captain of the guard left some of the poor of the land as vinedressers and farmers.


И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.

The bronze pillars that were in the house of the LORD, and the carts and the bronze Sea that were in the house of the LORD, the Chaldeans broke in pieces, and carried all their bronze to Babylon.


И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,

They also took away the pots, the shovels, the trimmers, the bowls, the spoons, and all the bronze utensils with which the priests ministered.


И умиваонице и клијешта с котлићима и лонцима и свијетњацима и кадионицама и чашама, што год бијаше златно и што год бијаше сребрно, узе заповједник стражарски.

The basins, the firepans, the bowls, the pots, the lampstands, the spoons, and the cups, whatever was of solid gold and whatever was of solid silver, the captain of the guard took away.

Tweet thisPost on Facebook

Два ступа, једно море, и дванаест волова мједенијех што бијаху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова.

The two pillars, one Sea, the twelve bronze bulls which were under it, and the carts, which King Solomon had made for the house of the LORD--the bronze of all these articles was beyond measure.

Tweet thisPost on Facebook

А ступови бијаху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста бјеше сваки дебео и шупаљ;

Now concerning the pillars: the height of one pillar was eighteen cubits, a measuring line of twelve cubits could measure its circumference, and its thickness was four fingers; it was hollow.


И озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бјеше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ са шипцима.

A capital of bronze was on it; and the height of one capital was five cubits, with a network and pomegranates all around the capital, all of bronze. The second pillar, with pomegranates was the same.


И бијаше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници унаоколо бијаше сто.

There were ninety-six pomegranates on the sides; all the pomegranates, all around on the network, were one hundred.


Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.

The captain of the guard took Seraiah the chief priest, Zephaniah the second priest, and the three doorkeepers.


А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.

He also took out of the city an officer who had charge of the men of war, seven men of the king's close associates who were found in the city, the principal scribe of the army who mustered the people of the land, and sixty men of the people of the land who were found in the midst of the city.

Tweet thisPost on Facebook

Узе их Невузардан заповједник стражарски и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.

And Nebuzaradan the captain of the guard took these and brought them to the king of Babylon at Riblah.

Tweet thisPost on Facebook

А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

Then the king of Babylon struck them and put them to death at Riblah in the land of Hamath. Thus Judah was carried away captive from its own land.


Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три тисуће и двадесет и три Јудејца;

These are the people whom Nebuchadnezzar carried away captive: in the seventh year, three thousand and twenty-three Jews;


Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и двије душе;

in the eighteenth year of Nebuchadnezzar he carried away captive from Jerusalem eight hundred and thirty-two persons;


Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповједник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири тисуће и шест стотина душа.

in the twenty-third year of Nebuchadnezzar, Nebuzaradan the captain of the guard carried away captive of the Jews seven hundred and forty-five persons. All the persons were four thousand six hundred.

Tweet thisPost on Facebook

А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет петога дана, Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.

Now it came to pass in the thirty-seventh year of the captivity of Jehoiachin king of Judah, in the twelfth month, on the twenty-fifth day of the month, that Evil-Merodach king of Babylon, in the first year of his reign, lifted up the head of Jehoiachin king of Judah and brought him out of prison.


И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.

And he spoke kindly to him and gave him a more prominent seat than those of the kings who were with him in Babylon.

Tweet thisPost on Facebook

И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.

So Jehoiachin changed from his prison garments, and he ate bread regularly before the king all the days of his life.


И храна му се једнако даваше од цара Вавилонскога сваки дан свега вијека његова до смрти његове.

And as for his provisions, there was a regular ration given him by the king of Babylon, a portion for each day until the day of his death, all the days of his life.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe