Пјесма над пјесмама

Дођох у врт свој, сестро моја невјесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем сат свој и мед свој, пијем вино своје и млијеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји!

I have come to my garden, my sister, my spouse; I have gathered my myrrh with my spice; I have eaten my honeycomb with my honey; I have drunk my wine with my milk. (To his friends) Eat, O friends! Drink, yes, drink deeply, O beloved ones! The Shulamite

Ја спавам а срце је моје будно; ето гласа драгога мојега, који куца: отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћнијех капи.

I sleep, but my heart is awake; it is the voice of my beloved! He knocks, saying, "Open for me, my sister, my love, my dove, my perfect one; for my head is covered with dew, my locks with the drops of the night."

I have taken off my robe; how can I put it on again? I have washed my feet; How can I defile them?

Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а што је у мени устрепта од њега.

my beloved put his hand by the latch of the door, and my heart yearned for him.

Ја устах да отворим драгоме својему, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве.

I arose to open for my beloved, and my hands dripped with myrrh, My fingers with liquid myrrh, on the handles of the lock.

Отворих драгому своме, али драгога мојега не бјеше, отиде. Бијах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва.

I opened for my beloved, but my beloved had turned away and was gone. My heart went out to him when he spoke. I sought him, but I could not find him; I called him, but he gave me no answer.

Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше пријевјес мој с мене стражари по зидовима.

The watchmen who went about the city found me. They struck me, they wounded me; the keepers of the walls took my veil away from me.

Заклињем вас, кћери Јерусалимске, ако нађете драгога мојега, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави.

I charge you, O daughters of Jerusalem, if you find my beloved, that you tell him I am lovesick! The Daughters of Jerusalem

Што је твој драги бољи од других драгих, о најљепша међу женама? што је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш?

What is your beloved more than another beloved, O fairest among women? What is your beloved more than another beloved, that you so charge us? The Shulamite

Драги је мој био и румен, заставник између десет тисућа;

My beloved is white and ruddy, chief among ten thousand.

Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран;

His head is like the finest gold; his locks are wavy, and black as a raven.

Очи су му као у голуба на потоцима воденијем, млијеком умивене, и стоје у обиљу;

His eyes are like doves by the rivers of waters, washed with milk, and fitly set.

Образи су му као лијехе мириснога биља, као цвијеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка;

His cheeks are like a bed of spices, like banks of scented herbs. His lips are lilies, dripping liquid myrrh.

На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као свијетла слонова кост обложена сафирима.

His hands are rods of gold set with beryl. His body is carved ivory inlaid with sapphires.

Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.

His legs are pillars of marble set on bases of fine gold. His countenance is like Lebanon, excellent as the cedars.

Уста су му слатка и сав је љубак. Таки је мој драги, таки је мој мили, кћери Јерусалимске.

His mouth is most sweet, yes, he is altogether lovely. This is my beloved, and this is my friend, O daughters of Jerusalem! The Daughters of Jerusalem

Куда отиде драги твој, најљепша међу женама? куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

Where has your beloved gone, O fairest among women? Where has your beloved turned aside, that we may seek him with you? The Shulamite