Књига Проповједникова

Послушајте


Проповједник, глава 9


Доиста све ово сложих у срце своје да бих расвијетлио све то, како су праведни и мудри и дјела њихова у руци Божијој, а човјек не зна ни љубави ни мржње од свега што је пред њим.

For I considered all this in my heart, so that I could declare it all: that the righteous and the wise and their works are in the hand of God. People know neither love nor hatred by anything that is before them.


Све бива свјема једнако: праведнику бива као безбожнику, доброму и чистому као нечистому, ономе који приноси жртву као ономе који не приноси, како доброму тако грјешнику, ономе који се куне као ономе који се боји заклетве.

Everything occurs alike to all: One event happens to the righteous and the wicked; to the good, the clean, and the unclean; to him who sacrifices and him who does not sacrifice. As is the good, so is the sinner; and he who takes an oath as he who fears an oath.


А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свјема једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.

This is an evil in all that is done under the sun: that one thing happens to all. Truly the hearts of the sons of men are full of evil; madness is in their hearts while they live, and after that they go to the dead.


Јер ко ће бити изабран? У живијех свијех има надања; и псу живу боље је него мртву лаву.

But for him who is joined to all the living there is hope, for a living dog is better than a dead lion.

Tweet thisPost on Facebook

Јер живи знају да ће умријети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

For the living know that they will die; but the dead know nothing, and they have no more reward, for the memory of them is forgotten.


И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дијела нигда ни у чему што бива под сунцем.

Also their love, their hatred, and their envy have now perished; nevermore will they have a share in anything done under the sun.

Tweet thisPost on Facebook

Хајде, једи хљеб свој с радошћу, и весела срца пиј вино своје, јер су мила Богу дјела твоја.

Go, eat your bread with joy, and drink your wine with a merry heart; for God has already accepted your works.


Свагда нека су ти хаљине бијеле, и уља на глави твојој да се не премиче.

Let your garments always be white, and let your head lack no oil.

Tweet thisPost on Facebook

Уживај живот са женом коју љубиш свега вијека својега таштега, који ти је дат под сунцем за све вријеме таштине твоје, јер ти је то дио у животу и од труда твојега којим се трудиш под сунцем.

Live joyfully with the wife whom you love all the days of your vain life which He has given you under the sun, all your days of vanity; for that is your portion in life, and in the labor which you perform under the sun.


Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш.

Whatever your hand finds to do, do it with your might; for there is no work or device or knowledge or wisdom in the grave where you are going.


Опет видјех под сунцем да није до брзијех трка, ни рат до храбријех, ни хљеб до мудријех, ни богатство до разумнијех, ни добра воља до вјештијех, него да све стоји до времена и згоде.

I returned and saw under the sun that--The race is not to the swift, nor the battle to the strong, nor bread to the wise, nor riches to men of understanding, nor favor to men of skill; but time and chance happen to them all.


Јер човјек не зна времена својега, него као што се рибе хватају мрежом несрећном и као што се птице хватају пруглом, тако се хватају синови човјечији у зао час, кад навали на њих изненада.

For man also does not know his time: Like fish taken in a cruel net, like birds caught in a snare, so the sons of men are snared in an evil time, when it falls suddenly upon them.


Видјех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика:

This wisdom I have also seen under the sun, and it seemed great to me:

Tweet thisPost on Facebook

Бијаше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе.

There was a little city with few men in it; and a great king came against it, besieged it, and built great snares around it.


А нађе се у њему сиромах човјек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сјећаше тога сиромаха човјека.

Now there was found in it a poor wise man, and he by his wisdom delivered the city. Yet no one remembered that same poor man.


Тада ја рекох: боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост онога сиромаха и ријечи се његове не слушаху.

Then I said: "Wisdom is better than strength. Nevertheless the poor man's wisdom is despised, and his words are not heard.


Ријечи мудријех људи ваља с миром слушати више него вику онога који заповиједа међу лудима.

Words of the wise, spoken quietly, should be heard rather than the shout of a ruler of fools.


Боља је мудрост него оружје убојито; али један грјешник квари многа добра.

Wisdom is better than weapons of war; but one sinner destroys much good."







This goes to iframe