Књига Проповједникова

Послушајте


Проповједник, глава 3


Свему има вријеме, и сваком послу под небом има вријеме.

To everything there is a season, a time for every purpose under heaven:


Има вријеме кад се рађа, и вријеме кад се умире; вријеме кад се сади, и вријеме кад се чупа посађено;

A time to be born, and a time to die; a time to plant, and a time to pluck what is planted;


Вријеме кад се убија, и вријеме кад се исцјељује; вријеме кад се разваљује, и вријеме кад се гради.

a time to kill, and a time to heal; a time to break down, and a time to build up;


Вријеме плачу и вријеме смијеху; вријеме ридању и вријеме игрању;

a time to weep, and a time to laugh; a time to mourn, and a time to dance;


Вријеме кад се размеће камење, и вријеме кад се скупља камење; вријеме кад се грли, и вријеме кад се оставља грљење;

a time to cast away stones, and a time to gather stones; a time to embrace, and a time to refrain from embracing;

Tweet thisPost on Facebook

Вријеме кад се тече, и вријеме кад се губи; вријеме кад се чува, и бријеме кад се баца;

a time to gain, and a time to lose; a time to keep, and a time to throw away;

Tweet thisPost on Facebook

Вријеме кад се дере, и вријеме кад се сашива; вријеме кад се мучи, и вријеме кад се говори.

a time to tear, and a time to sew; a time to keep silence, and a time to speak;


Вријеме кад се љуби, и вријеме кад се мрзи; вријеме рату и вријеме миру.

a time to love, and a time to hate; a time of war, and a time of peace.


Кака је корист ономе који ради од онога око чега се труди?

What profit has the worker from that in which he labors?


Видио сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

I have seen the God-given task with which the sons of men are to be occupied.


Све је учинио да је лијепо у своје вријеме, и свијет метнуо им је у срце, али да не може човјек докучити дјела која Бог твори, ни почетка ни краја.

He has made everything beautiful in its time. Also He has put eternity in their hearts, except that no one can find out the work that God does from beginning to end.


Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свога.

I know that there is nothing better for them than to rejoice, and to do good in their lives,

Tweet thisPost on Facebook

И кад сваки човјек једе и пије и ужива добра од свакога труда својега, то је дар Божји.

and also that every man should eat and drink and enjoy the good of all his labor--it is the gift of God.


Дознах да што год твори Бог оно траје довијека, не може му се ништа додати нити се од тога може што одузети; и Бог твори да би га се бојали.

I know that whatever God does, it shall be forever. Nothing can be added to it, and nothing taken from it. God does it, that men should fear before Him.


Што је било то је сада, и што ће бити то је већ било; јер Бог повраћа што је прошло.

That which is has already been, and what is to be has already been; and God requires an account of what is past.


Још видјех под сунцем гдје је мјесто суда безбожност и мјесто правде безбожност.

Moreover I saw under the sun: In the place of judgment, wickedness was there; and in the place of righteousness, iniquity was there.


И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има вријеме свему и сваком послу.

I said in my heart, "God shall judge the righteous and the wicked, for there shall be a time there for every purpose and for every work."


Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

I said in my heart, "Concerning the estate of the sons of men, God tests them, that they may see that they themselves are like beasts."

Tweet thisPost on Facebook

Јер што бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

For what happens to the sons of men also happens to beasts; one thing befalls them: as one dies, so dies the other. Surely, they all have one breath; man has no advantage over beasts, for all is vanity.


Све иде на једно мјесто; све је од праха и све се враћа у прах.

All go to one place: all are from the dust, and all return to dust.


Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доље под земљу?

Who knows the spirit of the sons of men, which goes upward, and the spirit of the beast, which goes down to the earth?

Tweet thisPost on Facebook

Зато видјех да ништа нема боље човјеку него да се весели онијем што ради, јер му је то дио; јер ко ће га довести да види што ће бити послије њега?

So I perceived that there is nothing better than that a man should rejoice in his own works, for that is his heritage. For who can bring him to see what will happen after him?







This goes to iframe