Књига Проповједникова

Послушајте


Проповједник, глава 2


Ја рекох у срцу свом: дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то бјеше таштина.

I said in my heart, "Come now, I will test you with mirth; therefore enjoy pleasure"; but surely, this also was vanity.


Смијеху рекох: лудујеш; и весељу: шта то радиш?

I said of laughter, "It is madness"; and of mirth, "What does it accomplish?"


Размишљах у срцу свом да пуштам тијело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.

I searched in my heart how to gratify my flesh with wine, while guiding my heart with wisdom, and how to lay hold on folly, till I might see what was good for the sons of men to do under heaven all the days of their lives.


Велика дјела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде;

I made my works great, I built myself houses, and planted myself vineyards.

Tweet thisPost on Facebook

Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета роднијех;

I made myself gardens and orchards, and I planted all kinds of fruit trees in them.

Tweet thisPost on Facebook

Начиних себи језера водена да заљевам из њих шуму гдје расту дрвета;

I made myself waterpools from which to water the growing trees of the grove.

Tweet thisPost on Facebook

Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођенијех у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свијех који бише прије мене у Јерусалиму;

I acquired male and female servants, and had servants born in my house. Yes, I had greater possessions of herds and flocks than all who were in Jerusalem before me.

Tweet thisPost on Facebook

Такођер накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи пјевача и пјевачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.

I also gathered for myself silver and gold and the special treasures of kings and of the provinces. I acquired male and female singers, the delights of the sons of men, and musical instruments of all kinds.


И тако постах већи и силнији од свијех који бише прије мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.

So I became great and excelled more than all who were before me in Jerusalem. Also my wisdom remained with me.


И што год жељаху очи моје, не брањах им нити украћивах срцу својему какога весеља, него се срце моје весељаше са свакога труда мојега, и то ми бијаше дио од свакога труда мојега.

Whatever my eyes desired I did not keep from them. I did not withhold my heart from any pleasure, for my heart rejoiced in all my labor; and this was my reward from all my labor.


А кад погледах на сва дјела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све бјеше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.

Then I looked on all the works that my hands had done and on the labor in which I had toiled; and indeed all was vanity and grasping for the wind. there was no profit under the sun.

Tweet thisPost on Facebook

Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човјек који би настао послије цара? што је већ учињено.

Then I turned myself to consider wisdom and madness and folly; for what can the man do who succeeds the king?--Only what he has already done.


И видјех да је боља мудрост од лудости, као што је боља свјетлост од мрака.

Then I saw that wisdom excels folly as light excels darkness.

Tweet thisPost on Facebook

Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такођер дознах да једнако бива свјема.

The wise man's eyes are in his head, but the fool walks in darkness. Yet I myself perceived that the same event happens to them all.


Зато рекох у срцу свом: мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.

So I said in my heart, "As it happens to the fool, it also happens to me, and why was I then more wise?" Then I said in my heart, "This also is vanity."

Tweet thisPost on Facebook

Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник довијека; јер што сада јест, све се заборавља послије, и мудрац умире као и безумник.

For there is no more remembrance of the wise than of the fool forever, since all that now is will be forgotten in the days to come. and how does a wise man die? As the fool!


Зато ми омрзе живот, јер ми није мило што бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.

Therefore I hated life because the work that was done under the sun was grievous to me, for all is vanity and grasping for the wind.

Tweet thisPost on Facebook

И омрзе ми сав труд мој око којега се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човјеку који ће настати након мене.

Then I hated all my labor in which I had toiled under the sun, because I must leave it to the man who will come after me.


И ко зна хоће ли бити мудар или луд? и опет ће бити господар од свега труда мојега око којега се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.

And who knows whether he will be a wise man or a fool? Yet he will rule over all my labor in which I toiled and in which I have shown myself wise under the sun. This also is vanity.


Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око којега се трудих под сунцем.

Therefore I turned my heart and despaired of all the labor in which I had toiled under the sun.

Tweet thisPost on Facebook

Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у дио другоме који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.

For there is a man whose labor is with wisdom, knowledge, and skill; yet he must leave his heritage to a man who has not labored for it. This also is vanity and a great evil.

Tweet thisPost on Facebook

Јер шта има човјек од свега труда свога и од муке срца свога, коју подноси под сунцем?

For what has man for all his labor, and for the striving of his heart with which he has toiled under the sun?


Јер су сви дани његови мука а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.

For all his days are sorrowful, and his work grievous; even in the night his heart takes no rest. This also is vanity.


Није ли дакле добро човјеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његова? Ја видјех и то да је из руке Божије.

There is nothing better for a man than that he should eat and drink, and that his soul should enjoy good in his labor. This also, I saw, was from the hand of God.


Јер ко је јео и уживао више него ја?

For who can eat, or who can have enjoyment more than I?

Tweet thisPost on Facebook

Јер човјеку који му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грјешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.

For God gives wisdom and knowledge and joy to a man who is good in His sight; but to the sinner He gives the work of gathering and collecting, that he may give to him who is good before God. This also is vanity and grasping for the wind.







This goes to iframe