Књига Проповједникова

Послушајте


Глава 1


Јерусалим данас (поглед са Маслинске горе)

Ријечи проповједника сина Давидова цара у Јерусалиму.

Јерусалим данас (поглед са Маслинске горе)

The words of the Preacher, the son of David, king in Jerusalem.


Таштина над таштинама, вели проповједник, таштина над таштинама, све је таштина.

"Vanity of vanities," says the Preacher; "Vanity of vanities, all is vanity."


Кака је корист човјеку од свега труда његова, којим се труди под сунцем?

What profit has a man from all his labor in which he toils under the sun?


Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увијек.

One generation passes away, and another generation comes; but the earth abides forever.


Сунце излази и залази, и опет хити на мјесто своје одакле излази.

The sun also rises, and the sun goes down, and hastens to the place where it arose.


Вјетар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.

The wind goes toward the south, and turns around to the north; the wind whirls about continually, and comes again on its circuit.


Све ријеке теку у море, и море се не препуња; одакле теку ријеке, онамо се враћају да опет теку.

All the rivers run into the sea, yet the sea is not full; to the place from which the rivers come, there they return again.


Све је мучно, да човјек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.

All things are full of labor; man cannot express it. The eye is not satisfied with seeing, nor the ear filled with hearing.


Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

That which has been is what will be, that which is done is what will be done, and there is nothing new under the sun.


Има ли што за што би ко рекао: види, то је ново? Већ је било за вијекова који су били прије нас.

Is there anything of which it may be said, "See, this is new"? It has already been in ancient times before us.

Tweet thisPost on Facebook

Не помиње се што је прије било; ни оно што ће послије бити неће се помињати у онијех који ће послије настати.

There is no remembrance of former things, nor will there be any remembrance of things that are to come by those who will come after.


Ја проповједник бијах цар над Израиљем у Јерусалиму;

I, the Preacher, was king over Israel in Jerusalem.


И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.

And I set my heart to seek and search out by wisdom concerning all that is done under heaven; this grievous task God has given to the sons of man, by which they may be exercised.


Видјех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.

I have seen all the works that are done under the sun; and indeed, all is vanity and grasping for the wind.


Што је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројити.

What is crooked cannot be made straight, and what is lacking cannot be numbered.


Ја рекох у срцу свом говорећи: ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише прије мене у Јерусалиму, и срце моје видје много мудрости и знања.

I communed with my heart, saying, "Look, I have attained greatness, and have gained more wisdom than all who were before me in Jerusalem. My heart has understood great wisdom and knowledge."


И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.

And I set my heart to know wisdom and to know madness and folly. I perceived that this also is grasping for the wind.


Јер гдје је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.

For in much wisdom is much grief, and he who increases knowledge increases sorrow.







This goes to iframe