Приче Соломунове, глава 31
Ријечи цара Лемуила; сабране ријечи, којима га је учила мати његова.
The words of King Lemuel, the utterance which his mother taught him:
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завјета мојих?
What, my son? And what, son of my womb? And what, son of my vows?
Не дај кријепкости своје женама, ни путова својих онима што сатиру цареве.
Do not give your strength to women, nor your ways to that which destroys kings.
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
It is not for kings, O Lemuel, it is not for kings to drink wine, nor for princes intoxicating drink;
Да не би пијући заборавио уредбе, и измијенио правицу којему невољнику.
lest they drink and forget the law, and pervert the justice of all the afflicted.
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужна срца;
Give strong drink to him who is perishing, and wine to those who are bitter of heart.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сјећа своје муке.
Let him drink and forget his poverty, and remember his misery no more.
Отворај уста своја за нијемога, за ствар свијех намијењенијех смрти.
Open your mouth for the speechless, in the cause of all who are appointed to die.
Отворај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Open your mouth, judge righteously, and plead the cause of the poor and needy.


Ко ће наћи врсну жену? јер вриједи више него бисер.
Who can find a virtuous wife? For her worth is far above rubies.
Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати.
The heart of her husband safely trusts her; so he will have no lack of gain.
Чини му добро, а не зло, свега вијека својега.
She does him good and not evil all the days of her life.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
She seeks wool and flax, and willingly works with her hands.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
She is like the merchant ships, she brings her food from afar.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим.
She also rises while it is yet night, and provides food for her household, and a portion for her maidservants.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
She considers a field and buys it; from her profits she plants a vineyard.
Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје.
She girds herself with strength, and strengthens her arms.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
She perceives that her merchandise is good, and her lamp does not go out by night.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својима држи вретено.
She stretches out her hands to the distaff, and her hand holds the spindle.
Руку своју отвора сиромаху, и пружа руке убогоме.
She extends her hand to the poor, yes, she reaches out her hands to the needy.
Не боји се снијега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљине.
She is not afraid of snow for her household, for all her household is clothed with scarlet.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одијело јој је.
She makes tapestry for herself; her clothing is fine linen and purple.
Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским.
Her husband is known in the gates, when he sits among the elders of the land.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
She makes linen garments and sells them, and supplies sashes for the merchants.
Одијело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде.
Strength and honor are her clothing; she shall rejoice in time to come.
Уста своја отвора мудро и на језику јој је наука блага.
She opens her mouth with wisdom, and on her tongue is the law of kindness.
Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе.
She watches over the ways of her household, and does not eat the bread of idleness.
Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је;
Her children rise up and call her blessed; her husband also, and he praises her:
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
"Many daughters have done well, but you excel them all."
Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Charm is deceitful and beauty is vain, but a woman who fears the LORD, she shall be praised.
Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њезина.
Give her of the fruit of her hands, and let her own works praise her in the gates.