Друга књига Мојсијева (која се зове Излазак )

Послушајте


2. Мојсијева, глава 16


Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевијех дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестога дана другога мјесеца пошто изидоше из земље Мисирске.

And they journeyed from Elim, and all the congregation of the children of Israel came to the Wilderness of Sin, which is between Elim and Sinai, on the fifteenth day of the second month after they departed from the land of Egypt.


И стаде викати сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона у пустињи,

Then the whole congregation of the children of Israel murmured against Moses and Aaron in the wilderness.


И рекоше им синови Израиљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хљеба изобила! јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.

And the children of Israel said to them, "Oh, that we had died by the hand of the LORD in the land of Egypt, when we sat by the pots of meat and when we ate bread to the full! For you have brought us out into this wilderness to kill this whole assembly with hunger."


А Господ рече Мојсију: ево учинићу да вам дажди из неба хљеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по моме закону или неће.

Then the LORD said to Moses, "Behold, I will rain bread from heaven for you. And the people shall go out and gather a certain quota every day, that I may test them, whether they will walk in My law or not.


А шестога дана нека зготове што донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.

"And it shall be on the sixth day that they shall prepare what they bring in, and it shall be twice as much as they gather daily."


И рече Мојсије и Арон свијем синовима Израиљевијем: довече ћете познати да вас је Господ извео из земље Мисирске;

Then Moses and Aaron said to all the children of Israel, "At evening you shall know that the LORD has brought you out of the land of Egypt.


А сјутра ћете видјети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?

"And in the morning you shall see the glory of the LORD; for He hears your murmurings against the LORD. But what are we, that you murmur against us?"


И рече Мојсије: довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хљеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на њ. Јер што смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.

Also Moses said, "This shall be seen when the LORD gives you meat to eat in the evening, and in the morning bread to the full; for the LORD hears your murmurings which you make against Him. And what are we? Your murmurings are not against us but against the LORD."


И рече Мојсије Арону: кажи свему збору синова Израиљевих: приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.

Then Moses spoke to Aaron, "Say to all the congregation of the children of Israel, 'Come near before the LORD, for He has heard your murmurings.' "

Tweet thisPost on Facebook

И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.

Now it came to pass, as Aaron spoke to the whole congregation of the children of Israel, that they looked toward the wilderness, and behold, the glory of the LORD appeared in the cloud.


И Господ рече Мојсију говорећи:

And the LORD spoke to Moses, saying,

Tweet thisPost on Facebook

Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: довече ћете јести меса, а сјутра ћете се наситити хљеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.

"I have heard the murmurings of the children of Israel. Speak to them, saying, 'At twilight you shall eat meat, and in the morning you shall be filled with bread. And you shall know that I am the LORD your God.' "


Бог послао Израиљцима препелице

И увече долетјеше препелице и прекрилише око, а ујутру паде роса око окола;

Бог послао Израиљцима препелице

So it was that quails came up at evening and covered the camp, and in the morning the dew lay all around the camp.


Израиљски народ сакупља ману

А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.

Израиљски народ сакупља ману

And when the layer of dew lifted, there, on the surface of the wilderness, was a small round substance, as fine as frost on the ground.


И кад видјеше синови Израиљеви, говораху један другому: шта је ово? Јер не знадијаху шта бјеше. А Мојсије им рече: то је хљеб што вам даде Господ да једете.

So when the children of Israel saw it, they said to one another, "What is it?" For they did not know what it was. And Moses said to them, "This is the bread which the LORD has given you to eat.


То је за што заповједи Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.

"This is the thing which the LORD has commanded: 'Let every man gather it according to each one's need, one omer for each person, according to the number of persons; let every man take for those who are in his tent.' "


И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.

And the children of Israel did so and gathered, some more, some less.

Tweet thisPost on Facebook

Па мјерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.

So when they measured it by omers, he who gathered much had nothing over, and he who gathered little had no lack. Every man had gathered according to each one's need.


И рече им Мојсије: нико да не оставља од тога за сјутра.

And Moses said, "Let no one leave any of it till morning."

Tweet thisPost on Facebook

Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сјутра, те се уцрва и усмрдје. И расрди се Мојсије на њих.

Notwithstanding they did not heed Moses. But some of them left part of it until morning, and it bred worms and stank. And Moses was angry with them.


Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огријеваше, тада се растапаше.

So they gathered it every morning, every man according to his need. And when the sun became hot, it melted.

Tweet thisPost on Facebook

А у шести дан накупише хљеба двојином, по два гомора на свакога; и дођоше све старјешине од збора, и јавише Мојсију.

And so it was, on the sixth day, that they gathered twice as much bread, two omers for each one. And all the rulers of the congregation came and told Moses.


А он им рече: ово каза Господ: сјутра је субота, одмор свет Господу; што ћете пећи, пеците, и што ћете кухати, кухајте данас; а што претече, оставите и чувајте за сјутра.

Then he said to them, "This is what the LORD has said: 'Tomorrow is a Sabbath rest, a holy Sabbath to the LORD. Bake what you will bake today, and boil what you will boil; and lay up for yourselves all that remains, to be kept until morning.' "


И оставише за сјутра, као што заповједи Мојсије, и не усмрдје се нити бјеше црва у њему.

So they laid it up till morning, as Moses commanded; and it did not stink, nor were there any worms in it.


И рече Мојсије: једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.

Then Moses said, "Eat that today, for today is a Sabbath to the LORD; today you will not find it in the field.


Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.

"Six days you shall gather it, but on the seventh day, which is the Sabbath, there will be none."


И у седми дан изидоше неки од народа да купе, али не нађоше.

Now it happened that some of the people went out on the seventh day to gather, but they found none.

Tweet thisPost on Facebook

А Господ рече Мојсију: докле ћете се противити заповјестима мојим и законима мојим?

And the LORD said to Moses, "How long do you refuse to keep My commandments and My laws?


Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестога дана хљеба на два дана. Стојте сваки на свом мјесту, и нека не одлази нико са својега мјеста у седми дан.

"See! For the LORD has given you the Sabbath; therefore He gives you on the sixth day bread for two days. Let every man remain in his place; let no man go out of his place on the seventh day."

Tweet thisPost on Facebook

И почину народ у седми дан.

So the people rested on the seventh day.

Tweet thisPost on Facebook

И дом Израиљев прозва тај хљеб мана; а бијаше као сјеме коријандрово, бијела, и на језику као медени колачи.

And the house of Israel called its name Manna. And it was like white coriander seed, and the taste of it was like wafers made with honey.


И рече Мојсије: ово је заповједио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од кољена до кољена вашега, да виде хљеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље Мисирске.

Then Moses said, "This is the thing which the LORD has commanded: 'Fill an omer with it, to be kept for your generations, that they may see the bread with which I fed you in the wilderness, when I brought you out of the land of Egypt.' "

Tweet thisPost on Facebook

И рече Мојсије Арону: узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од кољена до кољена вашега.

And Moses said to Aaron, "Take a pot and put an omer of manna in it, and lay it up before the LORD, to be kept for your generations."


И остави га Арон пред свједочанством да се чува, као што заповједи Господ Мојсију.

As the LORD commanded Moses, so Aaron laid it up before the Testimony, to be kept.


А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живјети; једоше ману док не дођоше на међу земље Хананске.

And the children of Israel ate manna forty years, until they came to an inhabited land; they ate manna until they came to the border of the land of Canaan.


А гомор је десетина ефе.

Now an omer is one-tenth of an ephah.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe