Псалми Давидови

Послушајте


Псалам 39


Рекох: чуваћу се на путовима својим да не згријешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

I said, "I will guard my ways, Lest I sin with my tongue; I will restrain my mouth with a muzzle, While the wicked are before me."


Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже,

I was mute with silence, I held my peace even from good; And my sorrow was stirred up.


Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгорје се огањ; проговорих језиком својим:

My heart was hot within me; While I was musing, the fire burned. Then I spoke with my tongue:


Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

"LORD, make me to know my end, And what is the measure of my days, That I may know how frail I am.


Ево с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред тобом. Баш је ништа сваки човјек жив.

Indeed, You have made my days as handbreadths, And my age is as nothing before You; Certainly every man at his best state is but vapor. Selah


Баш ходи човјек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

Surely every man walks about like a shadow; Surely they busy themselves in vain; He heaps up riches, And does not know who will gather them.

Tweet thisPost on Facebook

Па шта да чекам, Господе? Над је мој у теби.

"And now, Lord, what do I wait for? My hope is in You.

Tweet thisPost on Facebook

Из свега безакоња мојега избави ме, не дај ме безумноме на потсмијех.

Deliver me from all my transgressions; Do not make me the reproach of the foolish.

Tweet thisPost on Facebook

Нијем сам, нећу отворити уста својијех; јер си ме ти ударио.

I was mute, I did not open my mouth, Because it was You who did it.


Олакшај ми ударац свој, силна рука твоја уби ме.

Remove Your plague from me; I am consumed by the blow of Your hand.


Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човјек.

When with rebukes You correct man for iniquity, You make his beauty melt away like a moth; Surely every man is vapor. Selah

Tweet thisPost on Facebook

Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у тебе и дошљак као и сви стари моји.

"Hear my prayer, O LORD, And give ear to my cry; Do not be silent at my tears; For I am a stranger with You, A sojourner, as all my fathers were.


Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде.

Remove Your gaze from me, that I may regain strength, Before I go away and am no more."







This goes to iframe