Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 7


Није ли човјек на војсци на земљи? а дани његови нијесу ли као дани надничарски?

"Is there not a time of hard service for man on earth? Are not his days also like the days of a hired man?


Као што слуга уздише за сјеном и као што надничар чека да сврши,

Like a servant who earnestly desires the shade, and like a hired man who eagerly looks for his wages,

Tweet thisPost on Facebook

Тако су мени дати у нашљедство мјесеци залудни и ноћи мучне одређене ми.

so I have been allotted months of futility, and wearisome nights have been appointed to me.


Кад легнем, говорим: кад ћу устати? и кад ће проћи ноћ? и ситим се преврћући се до сванућа.

When I lie down, I say, 'When shall I arise, and the night be ended?' For I have had my fill of tossing till dawn.


Тијело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.

My flesh is caked with worms and dust, my skin is cracked and breaks out afresh.


Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.

"My days are swifter than a weaver's shuttle, and are spent without hope.


Опомени се да је мој живот вјетар, да око моје неће више видјети добра,

Oh, remember that my life is a breath! My eye will never again see good.


Нити ће ме видјети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.

The eye of him who sees me will see me no more; while your eyes are upon me, I shall no longer be.


Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

As the cloud disappears and vanishes away, so he who goes down to the grave does not come up.


Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати мјесто његово.

He shall never return to his house, nor shall his place know him anymore.


Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа својега, нарицати у јаду душе своје.

"Therefore I will not restrain my mouth; I will speak in the anguish of my spirit; I will complain in the bitterness of my soul.


Еда ли сам море или кит, те си намјестио стражу око мене?

Am I a sea, or a sea serpent, that You set a guard over me?

Tweet thisPost on Facebook

Кад речем: потјешиће ме одар мој, постеља ће ми моја облакшати тужњаву,

When I say, 'My bed will comfort me, my couch will ease my complaint,'


Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,

then You scare me with dreams and terrify me with visions,


Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.

so that my soul chooses strangling and death rather than my body.

Tweet thisPost on Facebook

Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.

I loathe my life; I would not live forever. Let me alone, for my days are but a breath.


Шта је човјек да га много цијениш и да мариш за њ?

"What is man, that You should magnify him, that You should set Your heart on him,


Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?

that You should visit him every morning, and test him every moment?

Tweet thisPost on Facebook

Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?

How long? Will You not look away from me, and let me alone till I swallow my saliva?


Згријешио сам; шта ћу ти чинити, о чувару људски? зашто си ме метнуо себи за биљегу, те сам себи на тегобу?

Have I sinned? What have I done to You, O watcher of men? Why have You set me as Your target, so that I am a burden to myself?


Зашто ми не опростиш гријех мој и не уклониш моје безакоње? јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.

Why then do You not pardon my transgression, and take away my iniquity? For now I will lie down in the dust, and You will seek me diligently, but I will no longer be.".







This goes to iframe