Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 41


Нема слободна који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

No one is so fierce that he would dare stir him up. Who then is able to stand against Me?


Ко ми је прије дао што, да му вратим? што је год под свијем небом, моје је.

Who has preceded Me, that I should pay him? Everything under heaven is Mine.


Нећу мучати о удима његовијем ни о сили ни о љепоти стаса његова.

"I will not conceal his limbs, his mighty power, or his graceful proportions.

Tweet thisPost on Facebook

Ко ће му узгрнути горњу одјећу? к чељустима његовијем ко ће приступити?

Who can remove his outer coat? Who can approach him with a double bridle?

Tweet thisPost on Facebook

Врата од грла његова ко ће отворити? страх је око зуба његовијех.

Who can open the doors of his face, with his terrible teeth all around?

Tweet thisPost on Facebook

Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

His rows of scales are his pride, shut up tightly as with a seal;

Tweet thisPost on Facebook

Близу су једна до друге да ни вјетар не улази међу њих.

One is so near another that no air can come between them;

Tweet thisPost on Facebook

Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

They are joined one to another, they stick together and cannot be parted.

Tweet thisPost on Facebook

Кад киха као да муња сијева, а очи су му као трепавице у зоре.

His sneezings flash forth light, and his eyes are like the eyelids of the morning.

Tweet thisPost on Facebook

Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

Out of his mouth go burning lights; sparks of fire shoot out.

Tweet thisPost on Facebook

Из ноздрва му излази дим као из врелога лонца или котла.

Smoke goes out of his nostrils, as from a boiling pot and burning rushes.

Tweet thisPost on Facebook

Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

His breath kindles coals, and a flame goes out of his mouth.

Tweet thisPost on Facebook

У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

Strength dwells in his neck, and sorrow dances before him.

Tweet thisPost on Facebook

Уди меса његова спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

The folds of his flesh are joined together; they are firm on him and cannot be moved.

Tweet thisPost on Facebook

Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

His heart is as hard as stone, even as hard as the lower millstone.

Tweet thisPost on Facebook

Кад се дигне, дршћу јунаци, и од страха очишћају се од гријеха својих.

When he raises himself up, the mighty are afraid; because of his crashings they are beside themselves.

Tweet thisPost on Facebook

Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стријела ни оклоп.

Though the sword reaches him, it cannot avail; nor does spear, dart, or javelin.

Tweet thisPost on Facebook

Њему је гвожђе као пљева, а мјед као труло дрво.

He regards iron as straw, and bronze as rotten wood.

Tweet thisPost on Facebook

Неће га потјерати стријела, камење из праће њему је као сламка;

The arrow cannot make him flee; slingstones become like stubble to him.

Tweet thisPost on Facebook

Као слама су му убојне справе, и смије се баченом копљу.

Darts are regarded as straw; he laughs at the threat of javelins.

Tweet thisPost on Facebook

Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

His undersides are like sharp potsherds; he spreads pointed marks in the mire.

Tweet thisPost on Facebook

Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

He makes the deep boil like a pot; he makes the sea like a pot of ointment.


За собом оставља свијетлу стазу, рекао би да је бездана осиједјела.

He leaves a shining wake behind him; one would think the deep had white hair.

Tweet thisPost on Facebook

Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

On earth there is nothing like him, which is made without fear.


Што је год високо презире, цар је над свијем звијерјем.

He beholds every high thing; he is king over all the children of pride."

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe