Књига о Јову

Нема слободна који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

No one is so fierce that he would dare stir him up. Who then is able to stand against Me?

Ко ми је прије дао што, да му вратим? што је год под свијем небом, моје је.

Who has preceded Me, that I should pay him? Everything under heaven is Mine.

Нећу мучати о удима његовијем ни о сили ни о љепоти стаса његова.

"I will not conceal his limbs, his mighty power, or his graceful proportions.

Ко ће му узгрнути горњу одјећу? к чељустима његовијем ко ће приступити?

Who can remove his outer coat? Who can approach him with a double bridle?

Врата од грла његова ко ће отворити? страх је око зуба његовијех.

Who can open the doors of his face, with his terrible teeth all around?

Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

His rows of scales are his pride, shut up tightly as with a seal;

Близу су једна до друге да ни вјетар не улази међу њих.

One is so near another that no air can come between them;

Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

They are joined one to another, they stick together and cannot be parted.

Кад киха као да муња сијева, а очи су му као трепавице у зоре.

His sneezings flash forth light, and his eyes are like the eyelids of the morning.

Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

Out of his mouth go burning lights; sparks of fire shoot out.

Из ноздрва му излази дим као из врелога лонца или котла.

Smoke goes out of his nostrils, as from a boiling pot and burning rushes.

Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

His breath kindles coals, and a flame goes out of his mouth.

У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

Strength dwells in his neck, and sorrow dances before him.

Уди меса његова спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

The folds of his flesh are joined together; they are firm on him and cannot be moved.

Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

His heart is as hard as stone, even as hard as the lower millstone.

Кад се дигне, дршћу јунаци, и од страха очишћају се од гријеха својих.

When he raises himself up, the mighty are afraid; because of his crashings they are beside themselves.

Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стријела ни оклоп.

Though the sword reaches him, it cannot avail; nor does spear, dart, or javelin.

Њему је гвожђе као пљева, а мјед као труло дрво.

He regards iron as straw, and bronze as rotten wood.

Неће га потјерати стријела, камење из праће њему је као сламка;

The arrow cannot make him flee; slingstones become like stubble to him.

Као слама су му убојне справе, и смије се баченом копљу.

Darts are regarded as straw; he laughs at the threat of javelins.

Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

His undersides are like sharp potsherds; he spreads pointed marks in the mire.

Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

He makes the deep boil like a pot; he makes the sea like a pot of ointment.

За собом оставља свијетлу стазу, рекао би да је бездана осиједјела.

He leaves a shining wake behind him; one would think the deep had white hair.

Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

On earth there is nothing like him, which is made without fear.

Што је год високо презире, цар је над свијем звијерјем.

He beholds every high thing; he is king over all the children of pride."