Књига о Јову

Тада одговори Елифас Теманац и рече:

Then Eliphaz the Temanite answered and said:

Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? али ко би се могао уздржати да не говори?

"If one attempts a word with you, will you become weary? but who can withhold himself from speaking?

Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си;

Surely you have instructed many, and you have strengthened weak hands.

Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху.

Your words have upheld him who was stumbling, and you have strengthened the feeble knees;

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

but now it comes upon you, and you are weary; it touches you, and you are troubled.

Није ли побожност твоја била уздање твоје? и доброта путова твојих надање твоје?

Is not your reverence your confidence? And the integrity of your ways your hope?

Опомени се, ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени?

"Remember now, who ever perished being innocent? Or where were the upright ever cut off?

Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању.

Even as I have seen, those who plow iniquity and sow trouble reap the same.

Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их.

By the blast of God they perish, and by the breath of His anger they are consumed.

Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

The roaring of the lion, the voice of the fierce lion, and the teeth of the young lions are broken.

The old lion perishes for lack of prey, and the cubs of the lioness are scattered.

Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочу је мало.

"Now a word was secretly brought to me, and my ear received a whisper of it.

У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе,

In disquieting thoughts from the visions of the night, when deep sleep falls on men,

Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје,

fear came upon me, and trembling, which made all my bones shake.

И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мом накостријешише се.

Then a spirit passed before my face; the hair on my body stood up.

Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас:

it stood still, but I could not discern its appearance. A form was before my eyes; there was silence; then I heard a voice saying:

Еда ли је човјек праведнији од Бога? еда ли је човјек чистији од Творца својега?

'Can a mortal be more righteous than God? Can a man be more pure than his Maker?

Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака;

If He puts no trust in His servants, if He charges His angels with error,

Акамоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

how much more those who dwell in houses of clay, whose foundation is in the dust, who are crushed before a moth?

Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази.

They are broken in pieces from morning till evening; they perish forever, with no one regarding.

Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.

Does not their own excellence go away? They die, even without wisdom.'