Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 4


Тада одговори Елифас Теманац и рече:

Then Eliphaz the Temanite answered and said:

Tweet thisPost on Facebook

Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? али ко би се могао уздржати да не говори?

"If one attempts a word with you, will you become weary? but who can withhold himself from speaking?

Tweet thisPost on Facebook

Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си;

Surely you have instructed many, and you have strengthened weak hands.

Tweet thisPost on Facebook

Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху.

Your words have upheld him who was stumbling, and you have strengthened the feeble knees;

Tweet thisPost on Facebook

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

but now it comes upon you, and you are weary; it touches you, and you are troubled.


Није ли побожност твоја била уздање твоје? и доброта путова твојих надање твоје?

Is not your reverence your confidence? And the integrity of your ways your hope?


Опомени се, ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени?

"Remember now, who ever perished being innocent? Or where were the upright ever cut off?

Tweet thisPost on Facebook

Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању.

Even as I have seen, those who plow iniquity and sow trouble reap the same.


Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их.

By the blast of God they perish, and by the breath of His anger they are consumed.

Tweet thisPost on Facebook

Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

The roaring of the lion, the voice of the fierce lion, and the teeth of the young lions are broken.


Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

The old lion perishes for lack of prey, and the cubs of the lioness are scattered.


Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочу је мало.

"Now a word was secretly brought to me, and my ear received a whisper of it.

Tweet thisPost on Facebook

У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе,

In disquieting thoughts from the visions of the night, when deep sleep falls on men,


Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје,

fear came upon me, and trembling, which made all my bones shake.

Tweet thisPost on Facebook

И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мом накостријешише се.

Then a spirit passed before my face; the hair on my body stood up.


Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас:

it stood still, but I could not discern its appearance. A form was before my eyes; there was silence; then I heard a voice saying:

Tweet thisPost on Facebook

Еда ли је човјек праведнији од Бога? еда ли је човјек чистији од Творца својега?

'Can a mortal be more righteous than God? Can a man be more pure than his Maker?

Tweet thisPost on Facebook

Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака;

If He puts no trust in His servants, if He charges His angels with error,


Акамоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

how much more those who dwell in houses of clay, whose foundation is in the dust, who are crushed before a moth?


Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази.

They are broken in pieces from morning till evening; they perish forever, with no one regarding.


Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.

Does not their own excellence go away? They die, even without wisdom.'

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe