Јов, глава 31
Вјеру учиних са очима својим, па како бих погледао на дјевојку?
"I have made a covenant with my eyes; why then should I look upon a young woman?
Јер какав је дио од Бога озго? и како нашљедство од Свемогућега с висине?
For what is the allotment of God from above, and the inheritance of the Almighty from on high?
Није ли погибао неваљаломе и чудо онима који чине безакоње?
Is it not destruction for the wicked, and disaster for the workers of iniquity?
Не виде ли он путове моје, и све кораке моје не броји ли?
Does He not see my ways, and count all my steps?
Ако ходих с лажју или ако похитје нога моја на пријевару,
"If I have walked with falsehood, or if my foot has hastened to deceit,
Нека ме измјери на мјерилима правијем, и нека Бог позна доброту моју.
Let me be weighed in a just balance, that God may know my integrity.
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло штогод,
If my step has turned from the way, or my heart walked after my eyes, or if any spot adheres to my hands,
Нека ја сијем а други једе, и нека се искоријене изданци моји.
Then let me sow, and another eat; yes, let my harvest be rooted out.
Ако се занијело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњега својега,
"If my heart has been enticed by a woman, or if I have lurked at my neighbor's door,
Нека другому меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
Then let my wife grind for another, and let others bow down over her.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
For that would be wickedness; yes, it would be iniquity worthy of judgment.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју љетину искоријенио.
For that would be a fire that consumes to destruction, and would root out all my increase.
Ако нијесам хтио доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
"If I have despised the cause of my manservant or my maidservant when they complained against me,
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих му одговорио?
what then shall I do when God rises up? When He punishes, how shall I answer Him?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? није ли нас он исти саздао у материци?
Did not He who made me in the womb make them? Did not the same One fashion us in the womb?
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
"If I have kept the poor from their desire, or caused the eyes of the widow to fail,
И ако сам залогај свој сам јео а није га јела и сирота,
or eaten my morsel by myself, so that the fatherless may not eat of it
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
(But from my youth I reared him as a father, and from my mother's womb I guided the widow);
Ако сам гледао кога гдје гине немајући хаљине, и сиромаха гдје се нема чим покрити,
if I have seen anyone perish for lack of clothing, or any poor man without covering;
Ако ме нијесу благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
if his heart has not blessed me, and if he was not warmed with the fleece of my sheep;
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видјех на вратима помоћ своју,
if I have raised my hand against the fatherless, when I saw I had help in the gate;
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
Then let my arm fall from my shoulder, let my arm be torn from the socket.
Јер сам се бојао погибли од Бога, којега величанству не бих одолио.
For destruction from God is a terror to me, and because of His magnificence I could not endure.
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистому злату говорио: узданицо моја!
"If I have made gold my hope, or said to fine gold, 'You are my confidence';
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
If I have rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gained much;
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на мјесец, кад поносито ходи,
If I have observed the sun when it shines, or the moon moving in brightness,
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
so that my heart has been secretly enticed, and my mouth has kissed my hand;
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
this also would be an iniquity worthy of judgment, for I would have denied God who is above.
Ако сам се радовао несрећи ненавидника својега, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
"If I have rejoiced at the destruction of him who hated me, or lifted myself up when evil found him
Јер не дадох језику својему да гријеши тражећи душу његову с проклињањем;
(Indeed I have not allowed my mouth to sin by asking for a curse on his soul);
Ако не говораху домашњи моји: ко би нам дао меса његова? не можемо се ни најести;
if the men of my tent have not said, 'Who is there that has not been satisfied with his meat?'
Странац није ноћивао на пољу; врата своја отворао сам путнику;
(But no sojourner had to lodge in the street, for I have opened my doors to the traveler);
Ако сам као што чине људи тајио пријеступе своје и крио своје безакоње у својим њедрима,
if I have covered my transgressions as Adam, by hiding my iniquity in my bosom,
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањега у дому бијаше ме страх; зато мучах и не одлажах од врата.
because I feared the great multitude, and dreaded the contempt of families, so that I kept silence and did not go out of the door--
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
Oh, that I had one to hear me! Here is my mark. Oh, that the Almighty would answer me, that my Prosecutor had written a book!
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као вијенац,
Surely I would carry it on my shoulder, and bind it on me like a crown;
Број корака својих казао бих му, као кнез приступио бих к њему.
I would declare to Him the number of my steps; like a prince I would approach Him.
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њезине плакале,
"If my land cries out against me, and its furrows weep together;
Ако сам јео рода њезина без новаца и досађивао души господара њезинијех,
if I have eaten its fruit without money, or caused its owners to lose their lives;
Мјесто пшенице нека ми рађа трње, и мјесто јечма кукољ. Свршише се ријечи Јовове.
Then let thistles grow instead of wheat, and weeds instead of barley." The words of Job are ended.