Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 30


А сада смију ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтио метнути са псима стада својега.

"But now they mock at me, men younger than I, whose fathers I disdained to put with the dogs of my flock.


А на што би ми и била сила руку њиховијех? у њима бјеше пропала старост.

Indeed, what profit is the strength of their hands to me? Their vigor has perished.

Tweet thisPost on Facebook

Од сиромаштва и глади самоћаваху бјежећи од суха, мрачна, пуста и опустошена мјеста;

They are gaunt from want and famine, fleeing late to the wilderness, desolate and waste,

Tweet thisPost on Facebook

Који браху лободу по честама, и смреково коријење бјеше им храна.

who pluck mallow by the bushes, and broom tree roots for their food.

Tweet thisPost on Facebook

Између људи бијаху изгоњени и викаше се за њима као за лупежем.

They were driven out from among men, they shouted at them as at a thief.

Tweet thisPost on Facebook

Живљаху по страшнијем увалама, по јамама у земљи и у камену.

They had to live in the clefts of the valleys, In caves of the earth and the rocks.

Tweet thisPost on Facebook

По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

Among the bushes they brayed, under the nettles they nestled.

Tweet thisPost on Facebook

Бијаху људи никакви и без имена, мање вриједни него земља.

They were sons of fools, yes, sons of vile men; they were scourged from the land.

Tweet thisPost on Facebook

И њима сам сада пјесма, и постах им прича.

"And now I am their taunt-song; yes, I am their byword.


Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

They abhor me, they keep far from me; they do not hesitate to spit in my face.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

Because He has loosed my bowstring and afflicted me, they have cast off restraint before me.


С десне стране устају момци, поткидају ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

At my right hand the rabble arises; they push away my feet, and they raise against me their ways of destruction.


Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

They break up my path, they promote my calamity; they have no helper.


Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

They come as broad breakers; under the ruinous storm they roll along.


Страхоте навалише на ме, и као вјетар тјерају душу моју, и као облак прође срећа моја.

Terrors are turned upon me; they pursue my honor as the wind, and my prosperity has passed like a cloud.


И сада се душа моја разљева у мени, стигоше ме дани мучни.

"And now my soul is poured out because of my plight; the days of affliction take hold of me.


Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

My bones are pierced in me at night, and my gnawing pains take no rest.


Од тешке силе промијенило се одијело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

By great force my garment is disfigured; it binds me about as the collar of my coat.


Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

He has cast me into the mire, and I have become like dust and ashes.

Tweet thisPost on Facebook

Вичем к теби, а ти ме не слушаш; стојим пред тобом, а ти не гледаш на ме.

"I cry out to You, but You do not answer me; I stand up, and You regard me.


Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

but You have become cruel to me; with the strength of Your hand You oppose me.

Tweet thisPost on Facebook

Подижеш ме у вјетар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

You lift me up to the wind and cause me to ride on it; You spoil my success.

Tweet thisPost on Facebook

Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свјема живима.

For I know that You will bring me to death, And to the house appointed for all living.

Tweet thisPost on Facebook

Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

"Surely He would not stretch out His hand against a heap of ruins, if they cry out when He destroys it.

Tweet thisPost on Facebook

Нијесам ли плакао ради онога који бијаше у злу? није ли душа моја жалосна бивала ради убогога?

Have I not wept for him who was in trouble? Has not my soul grieved for the poor?


Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах свјетлости, дође мрак.

But when I looked for good, evil came to me; and when I waited for light, then came darkness.


Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

My heart is in turmoil and cannot rest; days of affliction confront me.

Tweet thisPost on Facebook

Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

I go about mourning, but not in the sun; I stand up in the congregation and cry out for help.


Брат постах змајевима и друг совама.

I am a brother of jackals, and a companion of ostriches.


Поцрњела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

My skin grows black and falls from me; my bones burn with fever.


Гусле се моје претворише у запијевку, и свирала моја у плач.

My harp is turned to mourning, and my flute to the voice of those who weep.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe