Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 3


Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.

After this Job opened his mouth and cursed the day of his birth.

Tweet thisPost on Facebook

И проговорив Јов рече:

And Job spoke, and said:

Tweet thisPost on Facebook

Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!

"May the day perish on which I was born, and the night in which it was said, 'A male child is conceived.'


Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га свјетлост!

May that day be darkness; may God above not seek it, nor the light shine upon it.

Tweet thisPost on Facebook

Мрак га запрзнио и сјен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!

May darkness and the shadow of death claim it; may a cloud settle on it; may the blackness of the day terrify it.


Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројила се у мјесеце!

As for that night, may darkness seize it; may it not be included among the days of the year, may it not come into the number of the months.

Tweet thisPost on Facebook

Гле, ноћ она била пуста, пјевања не било у њој!

Oh, may that night be barren! May no joyful shout come into it!

Tweet thisPost on Facebook

Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

May those curse it who curse the day, those who are ready to arouse Leviathan.


Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала видјело и не дочекала га, и не видјела зори трепавица;

May the stars of its morning be dark; may it look for light, but have none, and not see the dawning of the day;

Tweet thisPost on Facebook

Што ме није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.

because it did not shut up the doors of my mother's womb, nor hide sorrow from my eyes.

Tweet thisPost on Facebook

Зашто не умријех у утроби? не издахнух излазећи из утробе?

"Why did I not die at birth? Why did I not perish when I came from the womb?


Зашто ме прихватише кољена? зашто сисе, да сем?

Why did the knees receive me? Or why the breasts, that I should nurse?

Tweet thisPost on Facebook

Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,

For now I would have lain still and been quiet, I would have been asleep; then I would have been at rest

Tweet thisPost on Facebook

С царевима и савјетницима земаљским, који зидаше себи пустолине,

with kings and counselors of the earth, who built ruins for themselves,

Tweet thisPost on Facebook

Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.

or with princes who had gold, who filled their houses with silver;

Tweet thisPost on Facebook

Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дијете које не угледа видјела?

or why was I not hidden like a stillborn child, like infants who never saw light?


Ондје безбожници престају досађивати, и ондје почивају изнемогли,

There the wicked cease from troubling, and there the weary are at rest.

Tweet thisPost on Facebook

И сужњи се одмарају и не чују гласа настојникова.

There the prisoners rest together; they do not hear the voice of the oppressor.

Tweet thisPost on Facebook

Мали и велики ондје је, и роб слободан од свога господара.

The small and great are there, and the servant is free from his master.

Tweet thisPost on Facebook

Зашто се даје видјело невољнику и живот онима који су тужна срца,

"Why is light given to him who is in misery, and life to the bitter of soul,


Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,

who long for death, but it does not come, and search for it more than hidden treasures;


Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?

who rejoice exceedingly, and are glad when they can find the grave?


Човјеку, којему је пут сакривен и којега је Бог затворио отсвуда?

Why is light given to a man whose way is hidden, and whom God has hedged in?


Јер прије јела мојега долази уздах мој, и као вода разљева се јаук мој.

For my sighing comes before I eat, and my groanings pour out like water.

Tweet thisPost on Facebook

Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

For the thing I greatly feared has come upon me, and what I dreaded has happened to me.

Tweet thisPost on Facebook

Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.

I am not at ease, nor am I quiet; I have no rest, for trouble comes."

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe