Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 29


Још настави Јов бесједу своју и рече:

Job further continued his discourse, and said:

Tweet thisPost on Facebook

О да бих био као пређашњих мјесеца, као онијех дана кад ме Бог чуваше,

"Oh, that I were as in months past, as in the days when God watched over me;

Tweet thisPost on Facebook

Кад свијетљаше свијећом својом над главом мојом, и при видјелу његову хођах по мраку,

when His lamp shone upon my head, and when by His light I walked through darkness;


Како бијах за младости своје, кад тајна Божија бијаше у шатору мом,

just as I was in the days of my prime, when the friendly counsel of God was over my tent;


Кад још бијаше Свемогући са мном, и дјеца моја око мене,

when the Almighty was yet with me, when my children were around me;

Tweet thisPost on Facebook

Кад се траг мој обливаше маслом, и стијена ми точаше уље потоцима,

when my steps were bathed with cream, and the rock poured out rivers of oil for me!


Кад излажах на врата кроз град, и на улици намјештах себи столицу:

"When I went out to the gate by the city, when I took my seat in the open square,

Tweet thisPost on Facebook

Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

the young men saw me and hid, and the aged arose and stood;

Tweet thisPost on Facebook

Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

the princes refrained from talking, and put their hand on their mouth;

Tweet thisPost on Facebook

Управитељи устезаху глас свој и језик им приањаше за грло.

the voice of nobles was hushed, and their tongue stuck to the roof of their mouth.


Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженијем; и које ме око виђаше, свједочаше ми

When the ear heard, then it blessed me, and when the eye saw, then it approved me;


Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никога да му поможе;

because I delivered the poor who cried out, and the fatherless and he who had no helper.


Благослов онога који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распијевах;

The blessing of a perishing man came upon me, and I caused the widow's heart to sing for joy.


У правду се облачих и она ми бијаше одијело, као плашт и као вијенац бијаше ми суд мој.

I put on righteousness, and it clothed me; my justice was like a robe and a turban.


Око бијах слијепцу и нога хрому.

I was eyes to the blind, and I was feet to the lame.


Отац бијах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

I was a father to the poor, and I searched out the case that I did not know.


И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

I broke the fangs of the wicked, and plucked the victim from his teeth.


Зато говорах: у својем ћу гнијезду умријети, и биће ми дана као пијеска.

"Then I said, 'I shall die in my nest, and multiply my days as the sand.


Коријен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

My root is spread out to the waters, and the dew lies all night on my branch.


Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

My glory is fresh within me, and my bow is renewed in my hand.'


Слушаху ме и чекаху, и мучаху на мој свјет.

"Men listened to me and waited, and kept silence for my counsel.

Tweet thisPost on Facebook

Послије мојих ријечи нико не проговараше, тако их натапаше бесједа моја.

After my words they did not speak again, and my speech settled on them as dew.

Tweet thisPost on Facebook

Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

They waited for me as for the rain, and they opened their mouth wide as for the spring rain.

Tweet thisPost on Facebook

Кад бих се насмијао на њих, не вјероваху, и сјајности лица мојега не разгоњаху.

If I mocked at them, they did not believe it, and the light of my countenance they did not cast down.

Tweet thisPost on Facebook

Кад бих отишао к њима, сједах у зачеље, и бијах као цар у војсци, кад тјеши жалосне.

I chose the way for them, and sat as chief; so I dwelt as a king in the army, as one who comforts mourners.







This goes to iframe