Јов, глава 16
А Јов одговори и рече:
Then Job answered and said:
Слушао сам много таких ствари; сви сте досадни тјешиоци.
"I have heard many such things; miserable comforters are you all!
Хоће ли бити крај празнијем ријечима? или шта те тјера да тако одговараш?
Shall words of wind have an end? Or what provokes you that you answer?
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом мјесту, гомилати на вас ријечи и махати главом на вас,
I also could speak as you do, if your soul were in my soul's place. I could heap up words against you, and shake my head at you;
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих облакшало би бол ваш.
But I would strengthen you with my mouth, and the comfort of my lips would relieve your grief.
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
"Though I speak, my grief is not relieved; and though I remain silent, how am I eased?
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
But now He has worn me out; you have made desolate all my company.
Навукао си на ме мрштине за свједочанство; и моја мрша подиже се на ме, и свједочи ми у очи.
You have shriveled me up, and it is a witness against me; my leanness rises up against me and bears witness to my face.
Гњев његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сијева очима својима на ме.
He tears me in His wrath, and hates me; He gnashes at me with His teeth; my adversary sharpens His gaze on me.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
They gape at me with their mouth, they strike me reproachfully on the cheek, they gather together against me.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
God has delivered me to the ungodly, and turned me over to the hands of the wicked.
Бијах миран и затр ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за биљегу.
I was at ease, but He has shattered me; He also has taken me by my neck, and shaken me to pieces; He has set me up for His target,
Опколише ме његови стријелци, цијепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
His archers surround me. He pierces my heart and does not pity; He pours out my gall on the ground.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
He breaks me with wound upon wound; He runs at me like a warrior.
Сашио сам костријет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
"I have sewn sackcloth over my skin, and laid my head in the dust.
Лице је моје подбуло од плача, на вјеђама је мојим смртни сјен;
My face is flushed from weeping, and on my eyelids is the shadow of death;
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
although no violence is in my hands, and my prayer is pure.
Земљо, не криј крви што сам пролио, и нека нема мјеста викању мојему.
"O earth, do not cover my blood, and let my cry have no resting place!
И сада ето је на небу свједок мој, свједок је мој на висини.
Surely even now my witness is in heaven, and my evidence is on high.
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
My friends scorn me; my eyes pour out tears to God.
О да би се човјек могао правдати с Богом, као син човјечији с пријатељем својим!
Oh, that one might plead for a man with God, as a man pleads for his neighbor!
Јер године избројене навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
For when a few years are finished, I shall go the way of no return.