Књига о Јову

Додијао је души мојој живот живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.

"My soul loathes life; I will give free course to my complaint, I will speak in the bitterness of my soul.

Рећи ћу Богу: немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.

I will say to God, 'Do not condemn me; show me why You contend with me.

Је ли ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дјело руку својих и савјет безбожнички обасјаваш?

Does it seem good to You that You should oppress, that You should despise the work of Your hands, and shine on the counsel of the wicked?

Јесу ли у тебе очи тјелесне? видиш ли као што види човјек?

Do You have eyes of flesh? Or do You see as man sees?

Јесу ли дани твоји као дани човјечји, и године твоје као вијек људски,

Are Your days like the days of a mortal man? Are Your years like the days of a mighty man,

Те истражујеш моје безакоње и за гријех мој разбираш?

that You should seek for my iniquity and search out my sin,

Ти знаш да нијесам крив, и нема никога ко би избавио из твоје руке.

although You know that I am not wicked, and there is no one who can deliver from Your hand?

Твоје су ме руке створиле и начиниле, и ти ме отсвуда потиреш.

'Your hands have made me and fashioned me, an intricate unity; yet You would destroy me.

Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.

Remember, I pray, that You have made me like clay. And will You turn me into dust again?

Нијеси ли ме као млијеко слио и као сир усирио ме?

Did you not pour me out like milk, and curdle me like cheese,

Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.

clothe me with skin and flesh, and knit me together with bones and sinews?

Животом и милошћу даривао си ме; и старање твоје чувало је дух мој.

You have granted me life and favor, and Your care has preserved my spirit.

И сакрио си то у срцу својему; али знам да је у тебе.

'And these things You have hidden in Your heart; I know that this was with You:

Ако сам згријешио, опазио си ме, и нијеси ме опростио безакоња мојега.

If I sin, then You mark me, and will not acquit me of my iniquity.

Ако сам скривио, тешко мени! ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.

If I am wicked, woe to me; even if I am righteous, I cannot lift up my head. I am full of disgrace; see my misery!

И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.

If my head is exalted, you hunt me like a fierce lion, and again You show Yourself awesome against me.

Понављаш свједочанства своја против мене, и умножаваш гњев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.

You renew Your witnesses against me, and increase Your indignation toward me; changes and war are ever with me.

Зашто си ме извадио из утробе? о да умријех! да ме ни око не видје!

'Why then have You brought me out of the womb? Oh, that I had perished and no eye had seen me!

Био бих као да нигда нијесам био; из утробе у гроб био бих однесен.

I would have been as though I had not been. I would have been carried from the womb to the grave.

Are not my days few? Cease! Leave me alone, that I may take a little comfort,

Прије него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сјен смртни,

Before I go to the place from which I shall not return, to the land of darkness and the shadow of death,

У земљу тамну као мрак и у сјен смртни, гдје нема промјене и гдје је видјело као тама.

a land as dark as darkness itself, as the shadow of death, without any order, where even the light is like darkness.' "