Књига о Јестири

Послушајте


Јестира, глава 9


И тако дванаестога мјесеца, а то је мјесец Адар, тринаестога дана, кад дође да се изврши ријеч царева и заповијест његова, истога дана кад се непријатељи Јудејски надаху да ће обладати њима, преокрену се, те Јудејци обладаше својим ненавидницима.

Now in the twelfth month, that is, the month of Adar, on the thirteenth day, the time came for the king's command and his decree to be executed. On the day that the enemies of the Jews had hoped to overpower them, the opposite occurred, in that the Jews themselves overpowered those who hated them.


Скупише се Јудејци у својим градовима по свијем земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; јер страх од њих попаде све народе.

The Jews gathered together in their cities throughout all the provinces of King Ahasuerus to lay hands on those who sought their harm. And no one could withstand them, because fear of them fell upon all people.


И сви кнезови земаљски, намјесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја.

And all the officials of the provinces, the satraps, the governors, and all those doing the king's work, helped the Jews, because the fear of Mordecai fell upon them.


Јер велик бијаше Мардохеј у дому цареву, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човјек Мардохеј биваше све већи.

For Mordecai was great in the king's palace, and his fame spread throughout all the provinces; for this man Mordecai became increasingly prominent.


И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истријебише, и учинише што хтјеше од ненавидника својих.

Thus the Jews defeated all their enemies with the stroke of the sword, with slaughter and destruction, and did what they pleased with those who hated them.

Tweet thisPost on Facebook

И у Сусану царском граду убише Јудејци и истријебише пет стотина људи.

And in Shushan the citadel the Jews killed and destroyed five hundred men.

Tweet thisPost on Facebook

И Фарсандату и Далфона и Аспату,

Also Parshandatha, Dalphon, Aspatha,

Tweet thisPost on Facebook

И Порату и Адалију и Аридату,

Poratha, Adalia, Aridatha,

Tweet thisPost on Facebook

И Фармасту и Арисаја и Аридаја и Вајезату,

Parmashta, Arisai, Aridai, and Vajezatha--

Tweet thisPost on Facebook

Десет синова Амана сина Амедатина непријатеља Јудејскога побише, али на плијен не дигоше руке своје.

the ten sons of Haman the son of Hammedatha, the enemy of the Jews--they killed; but they did not lay a hand on the plunder.


У онај дан кад јавише цару број побијенијех у Сусану царском граду,

On that day the number of those who were killed in Shushan the citadel was brought to the king.

Tweet thisPost on Facebook

Рече цар Јестири царици: у Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Амановијех, а шта су учинили по осталијем земљама царевијем? Шта желиш? даће ти се; и шта још молиш? биће.

And the king said to Queen Esther, "The Jews have killed and destroyed five hundred men in Shushan the citadel, and the ten sons of Haman. What have they done in the rest of the king's provinces? Now what is your petition? It shall be granted to you. Or what is your further request? It shall be done."


А Јестира рече: ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сјутра да учине по данашњој наредби и десет синова Амановијех да објесе на вјешала.

Then Esther said, "If it pleases the king, let it be granted to the Jews who are in Shushan to do again tomorrow according to today's decree, and let Haman's ten sons be hanged on the gallows."


И заповједи цар да буде тако. И оглашена би заповијест у Сусану, и објесише десет синова Амановијех.

So the king commanded this to be done; the decree was issued in Shushan, and they hanged Haman's ten sons.

Tweet thisPost on Facebook

И Јудејци који бијаху у Сусану скупивши се и четрнаестога дана мјесеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плијен не дигоше руке своје.

And the Jews who were in Shushan gathered together again on the fourteenth day of the month of Adar and killed three hundred men at Shushan; but they did not lay a hand on the plunder.


А остали Јудејци који бијаху по земљама царевијем скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет тисућа ненавидника својих; али на плијен не дигоше руке своје.

The remainder of the Jews in the king's provinces gathered together and protected their lives, had rest from their enemies, and killed seventy-five thousand of their enemies; but they did not lay a hand on the plunder.


То би тринаестога дана мјесеца Адара; а четрнаестога починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.

This was on the thirteenth day of the month of Adar. And on the fourteenth day of the month they rested and made it a day of feasting and gladness.


А Јудејци који бијаху у Сусану скупише се тринаестога и четрнаестога дана истога мјесеца, а починуше петнаестога, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.

But the Jews who were at Shushan assembled together on the thirteenth day, as well as on the fourteenth day; and on the fifteenth day of the month they rested, and made it a day of feasting and gladness.

Tweet thisPost on Facebook

Зато Јудејци сељани, који живе по мјестима неограђенијем, празнују четрнаести дан мјесеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући дијелове један другом.

Therefore the Jews of the villages who dwelt in the unwalled towns celebrated the fourteenth day of the month of Adar as a day of gladness and feasting, as a holiday, and for sending presents to one another.


Јер Мардохеј написа ово, и разасла књиге свијем Јудејцима који бијаху по свијем земљама цара Асвира, близу и далеко,

And Mordecai wrote these things and sent letters to all the Jews who were in all the provinces of King Ahasuerus, both near and far,

Tweet thisPost on Facebook

Наређујући им да празнују дан четрнаести мјесеца Адара и петнаести дан истога мјесеца сваке године;

to establish among them that they should celebrate yearly the fourteenth and fifteenth days of the month of Adar,


Према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према мјесецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући дијелове један другом, и сиромасима дарове.

as the days on which the Jews had rest from their enemies, as the month which was turned from sorrow to joy for them, and from mourning to a holiday; that they should make them days of feasting and joy, of sending presents to one another and gifts to the poor.


И примише сви Јудејци да чине што су почели и што им писа Мардохеј.

So the Jews accepted the custom which they had begun, as Mordecai had written to them,

Tweet thisPost on Facebook

Јер Аман син Амедатин Агагеј непријатељ свијех Јудејаца намисли за Јудејце да их истријеби, и баци Фур, то јест ждријеб, да их потре и истријеби.

because Haman, the son of Hammedatha the Agagite, the enemy of all the Jews, had plotted against the Jews to annihilate them, and had cast Pur (that is, the lot), to consume them and destroy them;


Али кад Јестира изиде пред цара, он заповједи књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце обрати на његову главу, и објесише њега и синове његове на вјешала.

but when Esther came before the king, he commanded by letter that this wicked plot which Haman had devised against the Jews should return on his own head, and that he and his sons should be hanged on the gallows.


Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради свијех ријечи те књиге и ради онога што видјеше, тако и ради онога што им се догоди,

So they called these days Purim, after the name Pur. Therefore, because of all the words of this letter, what they had seen concerning this matter, and what had happened to them,

Tweet thisPost on Facebook

Поставише Јудејци и примише на се и на сјеме своје и на све који се удруже с њима да је непромјенито да славе та два дана као што је написано за њих и на вријеме које је за њих одређено, сваке године,

the Jews established and imposed it upon themselves and their descendants and all who should join them, that without fail they should celebrate these two days every year, according to the written instructions and according to the prescribed time,


И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у сјемену њихову.

that these days should be remembered and kept throughout every generation, every family, every province, and every city, that these days of Purim should not fail to be observed among the Jews, and that the memory of them should not perish among their descendants.

Tweet thisPost on Facebook

И писа царица Јестира кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут.

Then Queen Esther, the daughter of Abihail, with Mordecai the Jew, wrote with full authority to confirm this second letter about Purim.


И Мардохеј разасла књигу свијем Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира с ријечима љубазнијем и истинијем,

And Mordecai sent letters to all the Jews, to the one hundred and twenty-seven provinces of the kingdom of Ahasuerus, with words of peace and truth,


Да тврдо држе дане Фурим на вријеме као што им је поставио Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што сами поставише себи и сјемену својему за спомен посту њихову и викању њихову.

to confirm these days of Purim at their appointed time, as Mordecai the Jew and Queen Esther had prescribed for them, and as they had decreed for themselves and their descendants concerning matters of their fasting and lamenting.

Tweet thisPost on Facebook

Тако заповијест Јестирина потврди уредбу за Фурим, и би записано у књигу.

So the decree of Esther confirmed these matters of Purim, and it was written

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe