Књига о Јестири

Послушајте


Јестира, глава 8


Истога дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља Јудејскога. А Мардохеј изиде пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;

On that day King Ahasuerus gave Queen Esther the house of Haman, the enemy of the Jews. And Mordecai came before the king, for Esther had told how he was related to her.


И цар снимив прстен свој, који бјеше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.

So the king took off his signet ring, which he had taken from Haman, and gave it to Mordecai; and Esther appointed Mordecai over the house of Haman.


Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју бјеше смислио на Јудејце.

Now Esther spoke again to the king, fell down at his feet, and implored him with tears to counteract the evil plot of Haman the Agagite, and the scheme which he had devised against the Jews.

Tweet thisPost on Facebook

Цар Асвир и царица Јестира

Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем,

Цар Асвир и царица Јестира

And the king held out the golden scepter toward Esther. So Esther arose and stood before the king,


И рече: ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако сам му мила, нека се пише да се пореку књиге у којима је мисао Амана сина Амедатина, Агагеја, које је расписао да се истријебе Јудејци што су по свијем земљама царевијем.

and said, "If it pleases the king, and if I have found favor in his sight and the thing seems right to the king and I am pleasing in his eyes, let it be written to revoke the letters devised by Haman, the son of Hammedatha the Agagite, which he wrote to annihilate the Jews who are in all the king's provinces.

Tweet thisPost on Facebook

Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? и како бих могла гледати да се потре род мој?

"For how can I endure to see the evil that will come to my people? Or how can I endure to see the destruction of my kindred?"


А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: ето, дао сам кућу Аманову Јестири а њега су објесили на вјешала зато што шћаше дигнути руку своју на Јудејце.

Then King Ahasuerus said to Queen Esther and Mordecai the Jew, "Indeed, I have given Esther the house of Haman, and they have hanged him on the gallows because he tried to lay his hand on the Jews.


Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевијем; јер што се пише у име царево и запечати прстеном царевијем не може се порећи.

"You yourselves write a decree for the Jews, as you please, in the king's name, and seal it with the king's signet ring; for a letter which is written in the king's name and sealed with the king's signet ring no one can revoke."


И дозваше писаре цареве у исто вријеме, трећега мјесеца, које је мјесец Сиван, двадесет трећега дана, и писа се све, како заповједи Мардохеј, Јудејцима и намјесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њезинијем писмом и сваком народу његовијем језиком, и Јудејцима њиховијем писмом и њиховијем језиком.

So the king's scribes were called at that time, in the third month, which is the month of Sivan, on the twenty-third day; and it was written, according to all that Mordecai commanded, to the Jews, the satraps, the governors, and the princes of the provinces from India to Ethiopia, one hundred and twenty-seven provinces in all, to every province in its own script, to every people in their own language, and to the Jews in their own script and language.


А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевијем, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзијем коњма и на младијем мазгама:

And he wrote in the name of King Ahasuerus, sealed it with the king's signet ring, and sent letters by couriers on horseback, riding on royal horses bred from swift steeds.


Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истријебе сваку војску којега му драго народа и земље, који би ударили на њих, и дјецу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.

By these letters the king permitted the Jews who were in every city to gather together and protect their lives--to destroy, kill, and annihilate all the forces of any people or province that would assault them, both little children and women, and to plunder their possessions,


У исти дан по свијем земљама цара Асвира, тринаестога дана мјесеца дванаестога, које је мјесец Адар.

on one day in all the provinces of King Ahasuerus, on the thirteenth day of the twelfth month, which is the month of Adar.


У књигама се говораше да се огласи заповијест по свијем земљама и да се објави свијем народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима.

A copy of the document was to be issued as a decree in every province and published to all people, so that the Jews would be ready on that day to avenge themselves on their enemies.


Гласници који јахаху на брзијем коњма и мазгама отидоше брзо и хитно по заповијести царевој; и заповијест би оглашена у Сусану царском граду.

Then the couriers who rode on royal horses went out, hastened and pressed on by the king's command. And the decree was issued in Shushan the citadel.

Tweet thisPost on Facebook

А Мардохеј отиде од цара у царском одијелу љубичастом и бијелом и под златнијем вијенцем великим и у плашту од танкога платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.

Now Mordecai went out from the presence of the king in royal apparel of blue and white, with a great crown of gold and a garment of fine linen and purple; and the city of Shushan rejoiced and was glad.


Јудејцима дође свјетлост и весеље и радост и слава.

The Jews had light and gladness, joy and honor.


И у свакој земљи и у сваком граду, гдје год дође заповијест царева и наредба његова, бјеше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја.

And in every province and city, wherever the king's command and decree came, the Jews had joy and gladness, a feast and a holiday. Then many of the people of the land became Jews, because fear of the Jews fell upon them.







This goes to iframe