Књига Немијина

Послушајте


Немија, глава 6


А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бијах намјестио крила на врата,

Now it happened when Sanballat, Tobiah, Geshem the Arab, and the rest of our enemies heard that I had rebuilt the wall, and that there were no breaks left in it (though at that time I had not hung the doors in the gates),


Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: ходи да се састанемо у ком селу у пољу Ононском. А они мишљаху зло по ме.

that Sanballat and Geshem sent to me, saying, "Come, let us meet together in one of the villages in the plain of Ono." But they thought to do me harm.


И послах к њима гласнике и поручих: у послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.

So I sent messengers to them, saying, "I am doing a great work, so that I cannot come down. Why should the work cease while I leave it and go down to you?"


И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.

But they sent me this message four times, and I answered them in the same manner.


Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу својега с књигом отвореном у руци.

Then Sanballat sent his servant to me as before, the fifth time, with an open letter in his hand.

Tweet thisPost on Facebook

А у њој писаше: чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,

In it was written: It is reported among the nations, and Geshem says, that you and the Jews plan to rebel; therefore, according to these rumors, you are rebuilding the wall, that you may be their king.


И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре: цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара; него ходи да се договоримо.

And you have also appointed prophets to proclaim concerning you at Jerusalem, saying, 'There is a king in Judah!' Now these matters will be reported to the king. So come, therefore, and let us take counsel together.

Tweet thisPost on Facebook

Тада послах к њему и поручих: није тако како ти кажеш; него си сам измислио.

Then I sent to him, saying, "No such things as you say are being done, but you invent them in your own heart."


Јер они сви шћаху нас уплашити говорећи: клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укријепи руке моје.

For they all were trying to make us afraid, saying, "Their hands will be weakened in the work, and it will not be done." Now therefore, O God, strengthen my hands.


Јоште отидох у кућу Семаји сину Далаје сина Метавелиова, који се бјеше затворио, и рече ми: да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.

Afterward I came to the house of Shemaiah the son of Delaiah, the son of Mehetabeel, who was a secret informer; and he said, "Let us meet together in the house of God, within the temple, and let us close the doors of the temple, for they are coming to kill you; indeed, at night they will come to kill you."


А ја рекох: зар ће човјек какав сам ја бјежати? или ко би оваки какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? нећу ићи.

And I said, "Should such a man as I flee? And who is there such as I who would go into the temple to save his life? I will not go in!"


И разумјех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.

Then I perceived that God had not sent him at all, but that he pronounced this prophecy against me because Tobiah and Sanballat had hired him.


Зато бјеше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згријешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.

For this reason he was hired, that I should be afraid and act that way and sin, so that they might have occasion for an evil report, that they might reproach me.

Tweet thisPost on Facebook

Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овијем дјелима њиховијем, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме шћаху уплашити.

My God, remember Tobiah and Sanballat, according to these their works, and the prophetess Noadiah and the rest of the prophets who would have made me afraid.


И тако доврши се зид двадесет петога дана мјесеца Елула за педесет и два дана.

So the wall was finished on the twenty-fifth day of the month of Elul, in fifty-two days.

Tweet thisPost on Facebook

И кад чуше сви непријатељи наши и видјеше сви народи који бијаху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дјело.

And it happened, when all our enemies heard of it, and all the nations around us saw these things, that they were very disheartened in their own eyes; for they perceived that this work was done by our God.


И у оне дане многи главари Јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.

Moreover in those days the nobles of Judah sent many letters to Tobiah, and the letters of Tobiah came to them.

Tweet thisPost on Facebook

Јер многи Јудејци бијаху му се заклели; јер бјеше зет Сеханији сину Арахову, и Јоанан син његов бјеше ожењен кћерју Месулама сина Варахијина.

For many in Judah were pledged to him, because he was the son-in-law of Shechaniah the son of Arah, and his son Jehohanan had married the daughter of Meshullam the son of Berechiah.

Tweet thisPost on Facebook

И говораху преда мном добро о њему, и ријечи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.

Also they reported his good deeds before me, and reported my words to him. And Tobiah sent letters to frighten me.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe