Књига Немијина

Послушајте


Немија, глава 4


А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгњеви се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима,

But it so happened, when Sanballat heard that we were rebuilding the wall, that he was furious and very indignant, and mocked the Jews.


И говораше пред браћом својом и војницима Самаријским: шта раде ти немоћни Јудејци? хоћемо ли их оставити? хоће ли приносити жртве? хоће ли сада свршити? еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?

And he spoke before his brethren and the army of Samaria, and said, "What are these feeble Jews doing? Will they fortify themselves? Will they offer sacrifices? Will they complete it in a day? Will they revive the stones from the heaps of rubbish--stones that are burned?"


А Товија Амонац који бијаше уза њ рече: нека зидају; да лисица дође, провалиће камени зид њихов.

Now Tobiah the Ammonite was beside him, and he said, "Whatever they build, if even a fox goes up on it, he will break down their stone wall."


Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи гдје би робовали.

Hear, O our God, for we are despised; turn their reproach on their own heads, and give them as plunder to a land of captivity!


И не покривај безакоња њихова, и гријех њихов да се не избрише пред тобом, јер те дражише за оне који зидају.

Do not cover their iniquity, and do not let their sin be blotted out from before You; for they have provoked You to anger before the builders.


И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.

So we built the wall, and the entire wall was joined together up to half its height, for the people had a mind to work.


А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се оправља зид Јерусалимски и да се почело затворати што је проваљено, разгњевише се врло;

Now it happened, when Sanballat, Tobiah, the Arabs, the Ammonites, and the Ashdodites heard that the walls of Jerusalem were being restored and the gaps were beginning to be closed, that they became very angry,


И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету.

and all of them conspired together to come and attack Jerusalem and create confusion.


А ми се молисмо Богу својему и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њихова.

Nevertheless we made our prayer to our God, and because of them we set a watch against them day and night.


А Јудејци рекоше: клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида.

Then Judah said, "The strength of the laborers is failing, and there is so much rubbish that we are not able to build the wall."


А наши непријатељи рекоше: да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.

And our adversaries said, "They will neither know nor see anything, till we come into their midst and kill them and cause the work to cease."

Tweet thisPost on Facebook

Али дођоше Јудејци који код њих живљаху, и казаше нам десет пута: чувајте сва мјеста куда се иде к нама.

So it was, when the Jews who dwelt near them came, that they told us ten times, "From whatever place you turn, they will be upon us."

Tweet thisPost on Facebook

Тада намјестих народ у низима иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама с мачевима и копљима и луковима.

Therefore I positioned men behind the lower parts of the wall, at the openings; and I set the people according to their families, with their swords, their spears, and their bows.

Tweet thisPost on Facebook

И разгледавши устах и рекох старјешинама и главарима и осталом народу: не бојте их се. Помените Господа великога и страшнога, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.

And I looked, and arose and said to the nobles, to the leaders, and to the rest of the people, "Do not be afraid of them. Remember the Lord, great and awesome, and fight for your brethren, your sons, your daughters, your wives, and your houses."


А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намјеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.

And it happened, when our enemies heard that it was known to us, and that God had brought their counsel to nothing, that all of us returned to the wall, everyone to his work.


Оправка јерусалимских зидова

И отада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудина.

Оправка јерусалимских зидова

So it was, from that time on, that half of my servants worked at construction, while the other half held the spears, the shields, the bows, and wore armor; and the leaders were behind all the house of Judah.

Tweet thisPost on Facebook

И који зидаху и који ношаху терет и који товараху, сваки једном руком рађаше а у другој држаше копље.

Those who built on the wall, and those who carried burdens, loaded themselves so that with one hand they worked at construction, and with the other held a weapon.


А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу, и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.

Every one of the builders had his sword girded at his side as he built. And the one who sounded the trumpet was beside me.


Јер рекох старјешинама и главарима и осталом народу: посао је велик и дуг, и ми смо се расули по зиду далеко један од другога.

Then I said to the nobles, the rulers, and the rest of the people, "The work is great and extensive, and we are separated far from one another on the wall.

Tweet thisPost on Facebook

Гдје чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас.

"Therefore, wherever you hear the sound of the trumpet, rally to us there. Our God will fight for us."


Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зоре па докле звијезде не изиду.

So we labored in the work, and half of the men held the spears from daybreak until the stars appeared.

Tweet thisPost on Facebook

У то вријеме још рекох народу: сваки с момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили а дању радили.

At the same time I also said to the people, "Let each man and his servant stay at night in Jerusalem, that they may be our guard by night and a working party by day."

Tweet thisPost on Facebook

А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у свакога да је мач и вода.

So neither I, my brethren, my servants, nor the men of the guard who followed me took off our clothes, except that everyone took them off for washing.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe