Књига Немијина

Послушајте


Немија, глава 2


А мјесеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара бијаше вино пред њим, и ја узев вино дадох га цару. А пређе не бијах невесео пред њим.

And it came to pass in the month of Nisan, in the twentieth year of King Artaxerxes, when wine was before him, that I took the wine and gave it to the king. Now I had never been sad in his presence before.


И рече ми цар: што си лица невесела, кад нијеси болестан? није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.

Therefore the king said to me, "Why is your face sad, since you are not sick? This is nothing but sorrow of heart." Then I became dreadfully afraid,


И рекох цару: да је жив цар довијека! како не бих био лица невесела, кад је град гдје су гробови мојих отаца опустио и врата му огњем спаљена?

and said to the king, "May the king live forever! Why should my face not be sad, when the city, the place of my fathers' tombs, lies waste, and its gates are burned with fire?"


А цар ми рече: шта хоћеш? Тада се помолих Богу небескому,

Then the king said to me, "What do you request?" So I prayed to the God of heaven.


И рекох цару: ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град гдје су гробови отаца мојих да га саградим.

And I said to the king, "If it pleases the king, and if your servant has found favor in your sight, I ask that you send me to Judah, to the city of my fathers' tombs, that I may rebuild it."

Tweet thisPost on Facebook

А цар ми рече, а жена његова сјеђаше до њега: колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах вријеме.

So the king said to me (the queen also sitting beside him), "How long will your journey be? And when will you return?" So it pleased the king to send me; and I set him a time.


Потом рекох цару: ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко ријеке да ме прате докле не дођем у Јудеју,

Furthermore I said to the king, "If it pleases the king, let letters be given to me for the governors of the region beyond the River, that they must permit me to pass through till I come to Judah,

Tweet thisPost on Facebook

И књига на Асафа чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мојега бјеше нада мном.

"and a letter to Asaph the keeper of the king's forest, that he must give me timber to make beams for the gates of the citadel which pertains to the temple, for the city wall, and for the house that I will occupy." And the king granted them to me according to the good hand of my God upon me.


И тако дођох ка кнезовима преко ријеке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.

Then I went to the governors in the region beyond the River, and gave them the king's letters. Now the king had sent captains of the army and horsemen with me.

Tweet thisPost on Facebook

А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуга Амонац, би им врло мрско што дође човјек да се постара за добро синовима Израиљевијем.

When Sanballat the Horonite and Tobiah the Ammonite official heard of it, they were deeply disturbed that a man had come to seek the well-being of the children of Israel.


Потом дођох у Јерусалим, и бих ондје три дана.

So I came to Jerusalem and was there three days.


Па устах ноћу с неколико људи, а никому не казах што ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим онога на ком јахах.

Then I arose in the night, I and a few men with me; I told no one what my God had put in my heart to do at Jerusalem; nor was there any animal with me, except the one on which I rode.

Tweet thisPost on Facebook

И изидох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове Јерусалимске како бјеху разваљени и како му врата бјеху огњем попаљена.

And I went out by night through the Valley Gate to the Serpent Well and the Refuse Gate, and viewed the walls of Jerusalem which were broken down and its gates which were burned with fire.


Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а ондје не бјеше мјеста да кљусе пода мном пријеђе.

Then I went on to the Fountain Gate and to the King's Pool, but there was no room for the animal that was under me to pass.


Зато јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг.

So I went up in the night by the valley, and viewed the wall; then I turned back and entered by the Valley Gate, and so returned.


Али поглавари не знадијаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер до тада не бијах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом.

And the officials did not know where I had gone or what I had done; I had not yet told the Jews, the priests, the nobles, the officials, or the others who did the work.

Tweet thisPost on Facebook

Немија обилази зидове Јерусалима

Зато им рекох: видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове Јерусалимске, да више не будемо руг.

Немија обилази зидове Јерусалима

Then I said to them, "You see the distress that we are in, how Jerusalem lies waste, and its gates are burned with fire. Come and let us build the wall of Jerusalem, that we may no longer be a reproach."


И казах им како је добра рука Бога мојега нада мном и ријечи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: устанимо и зидајмо. И укријепише им се руке на добро.

And I told them of the hand of my God which had been good upon me, and also of the king's words that he had spoken to me. So they said, "Let us rise up and build." Then they set their hands to do this good work.


А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуга Амонац и Гисем Арапин, потсмијеваше нам се и ругаше нам се говорећи: шта то радите? да се нећете одметнути цару?

But when Sanballat the Horonite, Tobiah the Ammonite official, and Geshem the Arab heard of it, they laughed us to scorn and despised us, and said, "What is this thing that you are doing? Will you rebel against the king?"


А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми слуге његове устасмо и зидамо; али ви немате дијела ни права ни спомена у Јерусалиму.

So I answered them, and said to them, "The God of heaven Himself will prosper us; therefore we His servants will arise and build, but you have no heritage or right or memorial in Jerusalem."







This goes to iframe