Књига Јездрина

Послушајте


Јездра, глава 9


А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: народ Израиљев и свештеници и Левити нијесу се одвојили од народа земаљских ради гадова њиховијех, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја.

When these things were done, the leaders came to me, saying, "The people of Israel and the priests and the Levites have not separated themselves from the peoples of the lands, with respect to the abominations of the Canaanites, the Hittites, the Perizzites, the Jebusites, the Ammonites, the Moabites, the Egyptians, and the Amorites.


Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помијеша свето сјеме с народима земаљским; и рука свештеничка и главарска бјеше прва у том пријеступу.

"For they have taken some of their daughters as wives for themselves and their sons, so that the holy seed is intermingled with the peoples of those lands. Indeed, the hand of the leaders and rulers has been foremost in this trespass."


И кад чух то, раздријех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с главе своје и браду своју, и сједох тужан.

So when I heard this thing, I tore my garment and my robe, and plucked out some of the hair of my head and beard, and sat down astonished.


И скупише се к мени сви који се бојаху ријечи Бога Израиљева за пријеступ онијех који дођоше из ропства, а ја сјеђах тужан до вечерње жртве.

Then everyone who trembled at the words of the God of Israel assembled to me, because of the transgression of those who had been carried away captive, and I sat astonished until the evening sacrifice.


А о вечерњој жртви устах од јада својега у раздртој хаљини и плашту, и клекавши на кољена своја раширих руке своје ка Господу Богу својему,

At the evening sacrifice I arose from my fasting; and having torn my garment and my robe, I fell on my knees and spread out my hands to the LORD my God,


И рекох: Боже мој! стидим се и срамим се подигнути очи своје к теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба.

and said, "O my God: I am too ashamed and humiliated to lift up my face to You, my God; for our iniquities have risen higher than our heads, and our guilt has grown up to the heavens.


Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљским под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас.

"Since the days of our fathers to this day we have been very guilty, and for our iniquities we, our kings, and our priests have been delivered into the hand of the kings of the lands, to the sword, to captivity, to plunder, and to humiliation, as it is this day.


А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашега, те нам остави остатак и даде нам клин у светом мјесту свом да би просвијетлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству својем.

"And now for a little while grace has been shown from the LORD our God, to leave us a remnant to escape, and to give us a peg in His holy place, that our God may enlighten our eyes and give us a measure of revival in our bondage.


Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима Персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога својега и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји у Јерусалиму.

"For we were slaves. Yet our God did not forsake us in our bondage; but He extended mercy to us in the sight of the kings of Persia, to revive us, to repair the house of our God, to rebuild its ruins, and to give us a wall in Judah and Jerusalem.


Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, послије тога? јер остависмо заповијести твоје,

"And now, O our God, what shall we say after this? For we have forsaken Your commandments,

Tweet thisPost on Facebook

Које си заповједио преко слуга својих пророка говорећи: земља у коју идете да је наслиједите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с гадова њиховијех, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој.

"which You have commanded by Your servants the prophets, saying, 'The land which you are entering to possess is an unclean land, with the uncleanness of the peoples of the lands, with their abominations which have filled it from one end to another with their impurity.

Tweet thisPost on Facebook

И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њиховијех не узимајте за синове своје, и не тражите мира њихова ни добра њихова довијека да бисте се окријепили и јели добра оне земље и оставили је у нашљедство синовима својим довијека.

'Now therefore, do not give your daughters as wives for their sons, nor take their daughters to your sons; and never seek their peace or prosperity, that you may be strong and eat the good of the land, and leave it as an inheritance to your children forever.'


И послије свега што дође на нас за зла дјела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што гријеси наши заслужују, и дао си нам остатак оваки,

"And after all that has come upon us for our evil deeds and for our great guilt, since You our God have punished us less than our iniquities deserve, and have given us such deliverance as this,


Еда ли ћемо опет преступати заповијести твоје и пријатељити се с овијем гаднијем народима? Не би ли се разгњевио на нас докле нас не би потро да ниједан не остане и не избави се?

"should we again break Your commandments, and join in marriage with the people of these abominations? Would You not be angry with us until You had consumed us, so that there would be no remnant or survivor?


Господе Боже Израиљев! ти си праведан, јер остасмо остатак, као што са види данас. Ево ми смо пред тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред тобом за то.

"O LORD God of Israel, You are righteous, for we are left as a remnant, as it is this day. Here we are before You, in our guilt, though no one can stand before You because of this!"







This goes to iframe