Друга књига дневника

Послушајте


2. Дневника, глава 9


Царица од Сабе долази у посету цару Соломуну

А царица Савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој бјеше у срцу.

Царица од Сабе долази у посету цару Соломуну

Now when the queen of Sheba heard of the fame of Solomon, she came to Jerusalem to test Solomon with hard questions, having a very great retinue, camels that bore spices, gold in abundance, and precious stones; and when she came to Solomon, she spoke with him about all that was in her heart.


И Соломун јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

So Solomon answered all her questions; there was nothing so difficult for Solomon that he could not explain it to her.

Tweet thisPost on Facebook

А кад царица Савска видје мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао,

And when the queen of Sheba had seen the wisdom of Solomon, the house that he had built,

Tweet thisPost on Facebook

И јела на столу његову, и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове и њихово одијело, и његове жртве паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе,

the food on his table, the seating of his servants, the service of his waiters and their apparel, his cupbearers and their apparel, and his entryway by which he went up to the house of the LORD, there was no more spirit in her.

Tweet thisPost on Facebook

Па рече цару: истина је што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

Then she said to the king: "It was a true report which I heard in my own land about your words and your wisdom.

Tweet thisPost on Facebook

Али не хтјех вјеровати што говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.

"However I did not believe their words until I came and saw with my own eyes; and indeed, the half of the greatness of your wisdom was not told me. You exceed the fame of which I heard.

Tweet thisPost on Facebook

Благо људима твојим и благо свијем слугама твојим, које једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

"Happy are your men and happy are these your servants, who stand continually before you and hear your wisdom!

Tweet thisPost on Facebook

Да је благословен Господ Бог твој, којему си омилио, те те посади на пријесто свој да царујеш мјесто Господа Бога својега; јер Бог твој љуби Израиља да би га утврдио довијека, зато им постави тебе царем да судиш и дијелиш правицу.

"Blessed be the LORD your God, who delighted in you, setting you on His throne to be king for the LORD your God! Because your God has loved Israel, to establish them forever, therefore He made you king over them, to do justice and righteousness."


Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгога камења; нигда више не би таквих мириса какве даде царица Савска цару Соломуну.

Then she gave the king one hundred and twenty talents of gold, spices in great abundance, and precious stones; there never were any spices such as those the queen of Sheba gave to King Solomon.

Tweet thisPost on Facebook

И слуге Хирамове и слуге Соломунове које донесоше злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгога камења.

Also, the servants of Hiram and the servants of Solomon, who brought gold from Ophir, brought algum wood and precious stones.


И начини цар од тога дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за пјеваче; нигда се прије нијесу видјеле таке ствари у земљи Јудиној.

And the king made walkways of the algum wood for the house of the LORD and for the king's house, also harps and stringed instruments for singers; and there were none such as these seen before in the land of Judah.

Tweet thisPost on Facebook

А цар Соломун даде царици Савској што год зажеље и заиска осим уздарја за оно што бјеше донијела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

Now King Solomon gave to the queen of Sheba all she desired, whatever she asked, much more than she had brought to the king. So she turned and went to her own country, she and her servants.

Tweet thisPost on Facebook

А злата што дохођаше Соломуну сваке године бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,

The weight of gold that came to Solomon yearly was six hundred and sixty-six talents of gold,

Tweet thisPost on Facebook

Осим онога што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.

besides what the traveling merchants and traders brought. And all the kings of Arabia and governors of the country brought gold and silver to Solomon.


И начини цар Соломун двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала кованога злата дајући на један штит,

And King Solomon made two hundred large shields of hammered gold; six hundred shekels of hammered gold went into each shield.

Tweet thisPost on Facebook

И три стотине малијех штитова од кованога злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме Ливанске.

He also made three hundred shields of hammered gold; three hundred shekels of gold went into each shield. The king put them in the House of the Forest of Lebanon.

Tweet thisPost on Facebook

И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи га чистијем златом.

Moreover the king made a great throne of ivory, and overlaid it with pure gold.

Tweet thisPost on Facebook

А бијаше шест басамака у пријестола, и подножје од злата састављено с пријестолом, и ручице с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај ручица.

The throne had six steps, with a footstool of gold, which were fastened to the throne; there were armrests on either side of the place of the seat, and two lions stood beside the armrests.

Tweet thisPost on Facebook

И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству.

Twelve lions stood there, one on each side of the six steps; nothing like this had been made for any other kingdom.

Tweet thisPost on Facebook

И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова.

All King Solomon's drinking vessels were of gold, and all the vessels of the House of the Forest of Lebanon were of pure gold. Not one was of silver, for this was accounted as nothing in the days of Solomon.

Tweet thisPost on Facebook

Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовијем: једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.

For the king's ships went to Tarshish with the servants of Huram. Once every three years the merchant ships came, bringing gold, silver, ivory, apes, and monkeys.


Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских богатством и мудрошћу.

So King Solomon surpassed all the kings of the earth in riches and wisdom.


И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.

And all the kings of the earth sought the presence of Solomon to hear his wisdom, which God had put in his heart.

Tweet thisPost on Facebook

И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године,

Each man brought his present: articles of silver and gold, garments, armor, spices, horses, and mules, at a set rate year by year.


Тако да имаше Соломун четири тисуће стаја за коње и кола, и дванаест тисућа коњика, које намјести по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.

Solomon had four thousand stalls for horses and chariots, and twelve thousand horsemen whom he stationed in the chariot cities and with the king at Jerusalem.


И владаше над свијем царевима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске.

So he reigned over all the kings from the River to the land of the Philistines, as far as the border of Egypt.


И учини цар, те у Јерусалиму бјеше сребра као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

The king made silver as common in Jerusalem as stones, and he made cedar trees as abundant as the sycamores which are in the lowland.


И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свијех земаља.

And they brought horses to Solomon from Egypt and from all lands.


А остала дјела Соломунова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видиоца о Јеровоаму сину Наватову?

Now the rest of the acts of Solomon, first and last, are they not written in the book of Nathan the prophet, in the prophecy of Ahijah the Shilonite, and in the visions of Iddo the seer concerning Jeroboam the son of Nebat?


А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.

Solomon reigned in Jerusalem over all Israel forty years.


И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његова; а на његово мјесто зацари се Ровоам син његов.

Then Solomon rested with his fathers, and was buried in the City of David his father. And Rehoboam his son reigned in his place.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe