Друга књига дневника

Послушајте


2. Дневника, глава 30


Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовијем и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву.

And Hezekiah sent to all Israel and Judah, and also wrote letters to Ephraim and Manasseh, that they should come to the house of the LORD at Jerusalem, to keep the Passover to the LORD God of Israel.

Tweet thisPost on Facebook

Јер цар и кнезови његови и сав збор свијећаше у Јерусалиму да славе пасху другога мјесеца.

For the king and his leaders and all the congregation in Jerusalem had agreed to keep the Passover in the second month.


Јер је не могаше славити у то вријеме, јер не бијаше доста свештеника посвећенијех и народ се не бјеше скупио у Јерусалим.

For they could not keep it at that time, because a sufficient number of priests had not sanctified themselves, nor had the people gathered together at Jerusalem.


И то би по вољи цару и свему збору.

And the matter pleased the king and all the congregation.

Tweet thisPost on Facebook

И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљеву, јер је одавна не бјеху славили како је написано.

So they resolved to make a proclamation throughout all Israel, from Beersheba to Dan, that they should come to keep the Passover to the LORD God of Israel at Jerusalem, since they had not done it for a long time in the prescribed manner.

Tweet thisPost on Facebook

И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповијести царевој говораху: синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамову, Исакову и Израиљеву, па ће се и он обратити к остатку који сте остали од руку царева Асирских.

Then the runners went throughout all Israel and Judah with the letters from the king and his leaders, and spoke according to the commandment of the king: "Children of Israel, return to the LORD God of Abraham, Isaac, and Israel; then He will return to the remnant of you who have escaped from the hand of the kings of Assyria.


Не будите као оци ваши и као браћа ваша што гријешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите.

"And do not be like your fathers and your brethren, who trespassed against the LORD God of their fathers, so that He gave them up to astonishment, as you see.


Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руке Господу и ходите у светињу његову коју је осветио навијек, и служите Господу Богу својему, па ће се одвратити од вас жестина гњева његова.

"Now do not be stiffnecked, as your fathers were, but yield yourselves to the LORD; and enter His sanctuary, which He has sanctified forever, and serve the LORD your God, that the fierceness of His wrath may turn away from you.


Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у онијех који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к њему.

"For if you return to the LORD, your brethren and your children will be treated with compassion by those who lead them captive, so that they may come back to this land; for the LORD your God is gracious and merciful, and will not turn His face from you if you return to Him."


А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, потсмијеваху им се и ругаху им се.

So the runners passed from city to city through the country of Ephraim and Manasseh, as far as Zebulun; but they laughed them to scorn and mocked them.


Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим.

Nevertheless some from Asher, Manasseh, and Zebulun humbled themselves and came to Jerusalem.


И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине што бјеше заповједио цар и кнезови по ријечи Господњој.

Also the hand of God was on Judah to give them singleness of heart to do the commandment of the king and the leaders, at the word of the LORD.


И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пријеснијех хљебова другог мјесеца, и би сабор веома велик.

Now many people, a very great congregation, assembled at Jerusalem to keep the Feast of Unleavened Bread in the second month.

Tweet thisPost on Facebook

Тада се подигоше, и оборише олтаре што бијаху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон.

They arose and took away the altars that were in Jerusalem, and they took away all the incense altars and cast them into the Brook Kidron.


Потом заклаше пасху четрнаестога дана другога мјесеца; а свештеници и Левити постидјевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи.

Then they slaughtered the Passover lambs on the fourteenth day of the second month. The priests and the Levites were ashamed, and sanctified themselves, and brought the burnt offerings to the house of the LORD.


И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијега; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима.

They stood in their place according to their custom, according to the Law of Moses the man of God; the priests sprinkled the blood which they received from the hand of the Levites.


И јер их много бијаше у збору који се не бјеху освештали; зато Левити клаху пасху за свакога који не бјеше чист да би их посветили Господу.

For there were many in the congregation who had not sanctified themselves; therefore the Levites had charge of the slaughter of the Passover lambs for everyone who was not clean, to sanctify them to the LORD.


Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти свакога,

For a multitude of the people, many from Ephraim, Manasseh, Issachar, and Zebulun, had not cleansed themselves, yet they ate the Passover contrary to what was written. But Hezekiah prayed for them, saying, "May the good LORD provide atonement for everyone


Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.

who prepares his heart to seek God, the LORD God of his fathers, though he is not cleansed according to the purification of the sanctuary."


И услиши Господ Језекију, и сачува народ.

And the LORD listened to Hezekiah and healed the people.


И тако синови Израиљеви који бјеху у Јерусалиму празноваше празник пријеснијех хљебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу.

So the children of Israel who were present at Jerusalem kept the Feast of Unleavened Bread seven days with great gladness; and the Levites and the priests praised the LORD day by day, singing to the LORD, accompanied by loud instruments.


И Језекија говори љубазно са свијем Левитима који вјешти бијаху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих.

And Hezekiah gave encouragement to all the Levites who taught the good knowledge of the LORD; and they ate throughout the feast seven days, offering peace offerings and making confession to the LORD God of their fathers.


И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу.

Then the whole assembly agreed to keep the feast another seven days, and they kept it another seven days with gladness.


Јер Језекија цар Јудин даде збору тисућу јунаца и седам тисућа оваца; а кнезови дадоше збору тисућу јунаца и десет тисућа оваца; и освешта се много свештеника.

For Hezekiah king of Judah gave to the congregation a thousand bulls and seven thousand sheep, and the leaders gave to the congregation a thousand bulls and ten thousand sheep; and a great number of priests sanctified themselves.


И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што бјеше дошао од Израиља, и дошљаци што бјеху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној.

The whole congregation of Judah rejoiced, also the priests and Levites, all the congregation that came from Israel, the sojourners who came from the land of Israel, and those who dwelt in Judah.


И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидова цара Израиљева не би тако у Јерусалиму.

So there was great joy in Jerusalem, for since the time of Solomon the son of David, king of Israel, there had been nothing like this in Jerusalem.

Tweet thisPost on Facebook

Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо.

Then the priests, the Levites, arose and blessed the people, and their voice was heard; and their prayer came up to His holy dwelling place, to heaven.







This goes to iframe