Друга књига дневника

Послушајте


2. Дневника, глава 16


Године тридесет шесте царовања Асина изиде Васа цар Израиљев на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никому отићи к Аси цару Јудину ни од њега доћи.

In the thirty-sixth year of the reign of Asa, Baasha king of Israel came up against Judah and built Ramah, that he might let none go out or come in to Asa king of Judah.


Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњега и дома царева, и посла Вен-Ададу цару Сирскому, који живљаше у Дамаску, и поручи:

Then Asa brought silver and gold from the treasuries of the house of the LORD and of the king's house, and sent to Ben-Hadad king of Syria, who dwelt in Damascus, saying,


Вјера је између мене и тебе, између оца мојега и оца твојега, ево шаљем ти сребра и злата, хајде, поквари вјеру коју имаш с Васом царем Израиљевијем, еда би отишао од мене.

"Let there be a treaty between you and me, as there was between my father and your father. Here, I have sent you silver and gold; come, break your treaty with Baasha king of Israel, so that he will withdraw from me."

Tweet thisPost on Facebook

И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима бијаху житнице.

So Ben-Hadad heeded King Asa, and sent the captains of his armies against the cities of Israel. They attacked Ijon, Dan, Abel Maim, and all the storage cities of Naphtali.

Tweet thisPost on Facebook

А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дјело своје.

Now it happened, when Baasha heard it, that he stopped building Ramah and ceased his work.

Tweet thisPost on Facebook

Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу.

Then King Asa took all Judah, and they carried away the stones and timber of Ramah, which Baasha had used for building; and with them he built Geba and Mizpah.


А у то вријеме дође Ананије видјелац к Аси цару Јудину и рече му: што си се поуздао у цара Сирскога а нијеси се поуздао у Господа Бога својега, зато се војска цара Сирскога измаче из твојих руку.

And at that time Hanani the seer came to Asa king of Judah, and said to him: "Because you have relied on the king of Syria, and have not relied on the LORD your God, therefore the army of the king of Syria has escaped from your hand.


Нијесу ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке.

"Were the Ethiopians and the Lubim not a huge army with very many chariots and horsemen? Yet, because you relied on the LORD, He delivered them into your hand.


Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цијело према њему. Лудо си у том радио; зато ће отселе бити ратови на те.

"For the eyes of the LORD run to and fro throughout the whole earth, to show Himself strong on behalf of those whose heart is loyal to Him. In this you have done foolishly; therefore from now on you shall have wars."


Тада се Аса разгњеви на пророка, и врже га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то вријеме.

Then Asa was angry with the seer, and put him in prison, for he was enraged at him because of this. And Asa oppressed some of the people at that time.


Али гле, дјела Асина, прва и пошљедња, ено записана су у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.

Note that the acts of Asa, first and last, are indeed written in the book of the kings of Judah and Israel.

Tweet thisPost on Facebook

И разбоље се Аса тридесет девете године царовања својега од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него љекаре.

And in the thirty-ninth year of his reign, Asa became diseased in his feet, and his malady was very severe; yet in his disease he did not seek the LORD, but the physicians.


И тако почину Аса код отаца својих, и умрије четрдесет прве године царовања својега.

So Asa rested with his fathers; he died in the forty-first year of his reign.

Tweet thisPost on Facebook

И погребоше га у гробу његову, који ископа себи у граду Давидову, и метнуше га на постељу коју бјеше напунио мирисавијех ствари и масти зготовљенијех вјештином апотекарском, и спалише му их врло много.

They buried him in his own tomb, which he had made for himself in the City of David; and they laid him in the bed which was filled with spices and various ingredients prepared in a mixture of ointments. They made a very great burning for him.







This goes to iframe