Друга књига о царевима (која се зове и Четврта књига о царевима )

Послушајте


2. Царевима, глава 7


Тада рече Јелисије: чујте ријеч Господњу: тако вели Господ: сјутра ће у ово доба бити мјера бијелога брашна за сикал а двије мјере јечма за сикал на вратима Самаријским.

Then Elisha said, "Hear the word of the LORD. Thus says the LORD: 'Tomorrow about this time a seah of fine flour shall be sold for a shekel, and two seahs of barley for a shekel, at the gate of Samaria.' "


А војвода, на којега се руку цар наслањаше, одговори човјеку Божијему и рече: да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: ето, ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести.

So an officer on whose hand the king leaned answered the man of God and said, "Look, if the LORD would make windows in heaven, could this thing be?" And he said, "In fact, you shall see it with your eyes, but you shall not eat of it."


А бијаху на вратима четири човјека губава, и рекоше један другому: што сједимо овдје да умремо?

Now there were four leprous men at the entrance of the gate; and they said to one another, "Why are we sitting here until we die?


Да речемо: да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умријети ондје: а да останемо овдје, опет ћемо умријети; него хајде да ускочимо у око Сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо.

"If we say, 'We will enter the city,' the famine is in the city, and we shall die there. And if we sit here, we die also. Now therefore, come, let us surrender to the army of the Syrians. If they keep us alive, we shall live; and if they kill us, we shall but die."


И тако уставши у сумрак пођоше у око Сирски, и дођоше до краја окола Сирскога, и гле, не бјеше никога.

And they rose at twilight to go to the camp of the Syrians; and when they had come to the outskirts of the Syrian camp, to their surprise no one was there.

Tweet thisPost on Facebook

Јер Господ учини те се у околу Сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другому: ето цар је Израиљев најмио на нас цареве Хетејске и цареве Мисирске да ударе на нас.

For the LORD had caused the army of the Syrians to hear the noise of chariots and the noise of horses-- the noise of a great army; so they said to one another, "Look, the king of Israel has hired against us the kings of the Hittites and the kings of the Egyptians to attack us!"


Те се подигоше и побјегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и око као што је био, и побјегоше ради душа својих.

Therefore they arose and fled at twilight, and left the camp intact--their tents, their horses, and their donkeys--and they fled for their lives.


Па кад дођоше губавци на крај окола, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише.

And when these lepers came to the outskirts of the camp, they went into one tent and ate and drank, and carried from it silver and gold and clothing, and went and hid them; then they came back and entered another tent, and carried some from there also, and went and hid it.

Tweet thisPost on Facebook

Тада рекоше међу собом: не радимо добро; овај је дан дан добријех гласова; а ми шутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому цареву.

Then they said to one another, "We are not doing what is right. This day is a day of good news, and we remain silent. If we wait until morning light, some punishment will come upon us. Now therefore, come, let us go and tell the king's household."


И тако дошавши дозваше вратара градскога и казаше му говорећи: идосмо у око Сирски, и гле, нема никога, ни гласа човјечијега; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били.

So they went and called to the gatekeepers of the city, and told them, saying, "We went to the Syrian camp, and surprisingly no one was there, not a human sound--only horses and donkeys tied, and the tents intact."

Tweet thisPost on Facebook

А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.

And the gatekeepers called out, and they told it to the king's household inside.

Tweet thisPost on Facebook

А цар уставши по ноћи рече слугама својим: казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знаду да гладујемо, зато отидоше из окола да се сакрију у пољу говорећи: кад изиду из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.

Then the king arose in the night and said to his servants, "Let me now tell you what the Syrians have done to us. They know that we are hungry; therefore they have gone out of the camp to hide themselves in the field, saying, 'When they come out of the city, we shall catch them alive, and get into the city.' "

Tweet thisPost on Facebook

А један од слуга његовијех одговори и рече: да узмемо пет осталијех коња што још има у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња Израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња Израиљских; да пошљемо да видимо.

And one of his servants answered and said, "Please, let several men take five of the remaining horses which are left in the city. Look, they may either become like all the multitude of Israel that are left in it; or indeed, I say, they may become like all the multitude of Israel left from those who are consumed; so let us send them and see."

Tweet thisPost on Facebook

И узеше два коња колска, које посла цар за војском Сирском, говорећи: идите и видите.

Therefore they took two chariots with horses; and the king sent them in the direction of the Syrian army, saying, "Go and see."

Tweet thisPost on Facebook

И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу бијаше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.

And they went after them to the Jordan; and indeed all the road was full of garments and weapons which the Syrians had thrown away in their haste. So the messengers returned and told the king.

Tweet thisPost on Facebook

Тада изиде народ и разграби око Сирски; и бјеше мјера бијелога брашна за сикал, и двије мјере јечма за сикал, по ријечи Господњој.

Then the people went out and plundered the tents of the Syrians. So a seah of fine flour was sold for a shekel, and two seahs of barley for a shekel, according to the word of the LORD.


И цар постави на врата онога војводу, на којега се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умрије, по ријечи човјека Божијега, коју рече кад цар к њему дође.

Now the king had appointed the officer on whose hand he leaned to have charge of the gate. But the people trampled him in the gate, and he died, just as the man of God had said, who spoke when the king came down to him.


Јер кад човјек Божји рече цару: двије мјере јечма за сикал и мјера бијелога брашна за сикал биће сјутра у ово доба на вратима Самаријским,

So it happened just as the man of God had spoken to the king, saying, "Two seahs of barley for a shekel, and a seah of fine flour for a shekel, shall be sold tomorrow about this time in the gate of Samaria."


А онај војвода одговори човјеку Божијему говорећи: да Господ начини окна на небу, би ли могло бити што кажеш? А Јелисије рече: ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести.

Then that officer had answered the man of God, and said, "Now look, if the LORD would make windows in heaven, could such a thing be?" And he had said, "In fact, you shall see it with your eyes, but you shall not eat of it."

Tweet thisPost on Facebook

И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умрије.

And so it happened to him, for the people trampled him in the gate, and he died.







This goes to iframe