Друга књига о царевима (која се зове и Четврта књига о царевима )

Послушајте


2. Царевима, глава 6


А синови пророчки рекоше Јелисију: гле, мјесто гдје седимо пред тобом тијесно нам је.

And the sons of the prophets said to Elisha, "See now, the place where we dwell with you is too small for us.


Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо ондје сваки по брвно и начинимо ондје мјесто гдје ћемо боравити. А он рече: идите.

"Please, let us go to the Jordan, and let every man take a beam from there, and let us make there a place where we may dwell." And he answered, "Go."

Tweet thisPost on Facebook

А један рече: буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: хоћу.

Then one said, "Please consent to go with your servants." And he answered, "I will go."

Tweet thisPost on Facebook

И тако пође с њима. И дошавши на Јордан сјекоше дрва.

So he went with them. And when they came to the Jordan, they cut down trees.

Tweet thisPost on Facebook

А кад један од њих сијецијаше дрво, паде му сјекира у воду; а он повика говорећи: авај господару, још је у наруч узета.

But as one was cutting down a tree, the iron ax head fell into the water; and he cried out and said, "Alas, master! For it was borrowed."

Tweet thisPost on Facebook

А човјек Божји рече му: гдје је пала? А кад му показа мјесто, он отсијече дрво и баци га онамо, и учини те сјекира исплива.

And the man of God said, "Where did it fall?" And he showed him the place. So he cut off a stick, and threw it in there; and he made the iron float.


А он рече: узми је. И човјек пружи руку, те је узе.

Therefore he said, "Pick it up for yourself." So he reached out his hand and took it.

Tweet thisPost on Facebook

А кад цар Сирски војеваше на Израиља, вијећаше са слугама својим, и рече: ту и ту нека стане војска моја.

Now the king of Syria was making war against Israel; and he took counsel with his servants, saying, "My camp will be in such and such a place."

Tweet thisPost on Facebook

А човјек Божји посла к цару Израиљеву и поручи: чувај се да не идеш онуда, јер су ондје Сирци у засједи.

And the man of God sent to the king of Israel, saying, "Beware that you do not pass this place, for the Syrians are coming down there."


И цар Израиљев посла на оно мјесто, за које рече човјек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.

Then the king of Israel sent someone to the place of which the man of God had told him. Thus he warned him, and he was watchful there, not just once or twice.

Tweet thisPost on Facebook

И смути се срце цару Сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљеву?

Therefore the heart of the king of Syria was greatly troubled by this thing; and he called his servants and said to them, "Will you not show me which of us is for the king of Israel?"

Tweet thisPost on Facebook

А један од слуга његовијех рече му: нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљеву ријечи које говориш у ложници својој.

And one of his servants said, "None, my lord, O king; but Elisha, the prophet who is in Israel, tells the king of Israel the words that you speak in your bedroom."

Tweet thisPost on Facebook

Тада рече: идите, видите гдје је, да пошљем да га ухвате. И јавише му говорећи: ено га у Дотану.

So he said, "Go and see where he is, that I may send and get him." And it was told him, saying, "Surely he is in Dothan."


И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.

Therefore he sent horses and chariots and a great army there, and they came by night and surrounded the city.

Tweet thisPost on Facebook

А ујутру слуга човјека Божијега уставши изиде, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: јаох господару, шта ћемо сад?

And when the servant of the man of God arose early and went out, there was an army, surrounding the city with horses and chariots. And his servant said to him, "Alas, my master! What shall we do?"

Tweet thisPost on Facebook

А он му рече: не бој се, јер је више наших него њиховијех.

So he answered, "Do not fear, for those who are with us are more than those who are with them."


И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те видје, а то гора пуна коња и кола огњенијех око Јелисија.

And Elisha prayed, and said, "LORD, I pray, open his eyes that he may see." Then the LORD opened the eyes of the young man, and he saw. And behold, the mountain was full of horses and chariots of fire all around Elisha.


Пророк Јелисије води ослепљену сирску војску

А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: ослијепи овај народ. И ослијепи их по ријечи Јелисијевој.

Пророк Јелисије води ослепљену сирску војску

So when the Syrians came down to him, Elisha prayed to the LORD, and said, "Strike this people, I pray, with blindness." And He struck them with blindness according to the word of Elisha.


Тада им рече Јелисије: није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човјеку којега тражите. И одведе их у Самарију.

Now Elisha said to them, "This is not the way, nor is this the city. Follow me, and I will bring you to the man whom you seek." But he led them to Samaria.

Tweet thisPost on Facebook

А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видјеше, а то бијаху усред Самарије.

So it was, when they had come to Samaria, that Elisha said, "LORD, open the eyes of these men, that they may see." And the LORD opened their eyes, and they saw; and there they were, inside Samaria!

Tweet thisPost on Facebook

А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?

Now when the king of Israel saw them, he said to Elisha, "My father, shall I kill them? Shall I kill them?"


А он рече: немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хљеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару својему.

And he answered, "You shall not kill them. Would you kill those whom you have taken captive with your sword and your bow? Set food and water before them, that they may eat and drink and go to their master."


И уготови им гозбу велику, те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару својему; и отада не долазише чете Сирске у земљу Израиљеву.

Then he prepared a great feast for them; and after they ate and drank, he sent them away and they went to their master. So the bands of Syrian raiders came no more into the land of Israel.


А послије тога Вен-Адад цар Сирски скупи сву војску своју, и изиде и опколи Самарију.

And it happened after this that Ben-Hadad king of Syria gathered all his army, and went up and besieged Samaria.


И наста велика глад у Самарији, јер гле, бјеше опкољена толико да глава магарећа бијаше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињега кала за пет сикала сребра.

And there was a great famine in Samaria; and indeed they besieged it until a donkey's head was sold for eighty shekels of silver, and one-fourth of a kab of dove droppings for five shekels of silver.


И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: помагај, царе господару!

Then, as the king of Israel was passing by on the wall, a woman cried out to him, saying, "Help, my lord, O king!"

Tweet thisPost on Facebook

А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? с гумна ли, или из каце?

And he said, "If the LORD does not help you, where can I find help for you? From the threshing floor or from the winepress?"

Tweet thisPost on Facebook

Глад у Самарији

Још јој рече цар: што ти је? А она рече: ова жена рече ми: дај сина свога да га поједемо данас, а сјутра ћемо појести мога сина.

Глад у Самарији

Then the king said to her, "What is troubling you?" And she answered, "This woman said to me, 'Give your son, that we may eat him today, and we will eat my son tomorrow.'


И скухасмо сина мојега и поједосмо га, а сјутрадан рекох јој: дај сина својега да га поједемо. Али она сакри свога сина.

"So we boiled my son, and ate him. And I said to her on the next day, 'Give your son, that we may eat him'; but she has hidden her son."


А кад цар чу ријечи женине, раздрије хаљине своје; и кад иђаше по зиду, видје народ гдје костријет бијаше оздо на тијелу његову.

Now it happened, when the king heard the words of the woman, that he tore his clothes; and as he passed by on the wall, the people looked, and there underneath he had sackcloth on his body.


Тада рече цар: тако да ми учини Бог и тако да дода, ако глава Јелисија сина Сафатова остане данас на њему.

Then he said, "God do so to me and more also, if the head of Elisha the son of Shaphat remains on him today."


А Јелисије сјеђаше у својој кући, и старјешине сјеђаху код њега. И посла цар једнога од онијех што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старјешинама: видите ли гдје онај крвнички син посла да ми отсијече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његова за њим.

But Elisha was sitting in his house, and the elders were sitting with him. And the king sent a man ahead of him, but before the messenger came to him, he said to the elders, "Do you see how this son of a murderer has sent someone to take away my head? Look, when the messenger comes, shut the door, and hold him fast at the door. Is not the sound of his master's feet behind him?"


И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?

And while he was still talking with them, there was the messenger, coming down to him; and then he said, "Surely this calamity is from the LORD; why should I wait for the LORD any longer?"







This goes to iframe