Друга књига о царевима (која се зове и Четврта књига о царевима )

Послушајте


2. Царевима, глава 25


И тако девете године његова царовања, десетога мјесеца десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.

Now it came to pass in the ninth year of his reign, in the tenth month, on the tenth day of the month, that Nebuchadnezzar king of Babylon and all his army came against Jerusalem and encamped against it; and they built a siege wall against it all around.


И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.

So the city was besieged until the eleventh year of King Zedekiah.

Tweet thisPost on Facebook

И деветога дана мјесеца четвртога поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.

By the ninth day of the fourth month the famine had become so severe in the city that there was no food for the people of the land.


Тада град би проваљен, а војници сви побјегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји бијаху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи.

Then the city wall was broken through, and all the men of war fled at night by way of the gate between two walls, which was by the king's garden, even though the Chaldeans were still encamped all around against the city. And the king went by way of the plain.


Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше га у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.

But the army of the Chaldeans pursued the king, and they overtook him in the plains of Jericho. All his army was scattered from him.


И ухватише цара, и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу, и ондје му судише.

So they took the king and brought him up to the king of Babylon at Riblah, and they pronounced judgment on him.


И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца мједена, и одведоше га у Вавилон.

Then they killed the sons of Zedekiah before his eyes, put out the eyes of Zedekiah, bound him with bronze fetters, and took him to Babylon.


А седмога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, слуга цара Вавилонскога.

Now in the fifth month, on the seventh day of the month (which was the nineteenth year of King Nebuchadnezzar king of Babylon), Nebuzaradan the captain of the guard, a servant of the king of Babylon, came to Jerusalem.


Јерусалим спаљен

И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.

Јерусалим спаљен

He burned the house of the LORD and the king's house; all the houses of Jerusalem, that is, all the houses of the great men, he burned with fire.


И зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска, која бијаше са заповједником стражарским.

And all the army of the Chaldeans who were with the captain of the guard broke down the walls of Jerusalem all around.


А остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ одведе Невузардан заповједник стражарски.

Then Nebuzaradan the captain of the guard carried away captive the rest of the people who remained in the city and the defectors who had deserted to the king of Babylon, with the rest of the multitude.


Само од сиромаха у земљи остави заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

But the captain of the guard left some of the poor of the land as vinedressers and farmers.


И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја, и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.

The bronze pillars that were in the house of the LORD, and the carts and the bronze Sea that were in the house of the LORD, the Chaldeans broke in pieces, and carried their bronze to Babylon.


И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,

They also took away the pots, the shovels, the trimmers, the spoons, and all the bronze utensils with which the priests ministered.


И клијешта и котлиће, што год бјеше златно и што год бјеше сребрно, узе заповједник стражарски,

The firepans and the basins, the things made of solid gold and solid silver, the captain of the guard took away.


Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова;

The two pillars, one Sea, and the carts, which Solomon had made for the house of the LORD, the bronze of all these articles was beyond measure.

Tweet thisPost on Facebook

Осамнаест лаката бијаше висок један ступ, и озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бијаше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ с плетеницом.

The height of one pillar was eighteen cubits, and the capital on it was of bronze. The height of the capital was three cubits, and the network and pomegranates all around the capital were all of bronze. The second pillar was the same, with a network.

Tweet thisPost on Facebook

Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.

And the captain of the guard took Seraiah the chief priest, Zephaniah the second priest, and the three doorkeepers.


А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима, и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.

He also took out of the city an officer who had charge of the men of war, five men of the king's close associates who were found in the city, the principal scribe of the army who mustered the people of the land, and sixty men of the people of the land who were found in the city.


Узе их Невузардан заповједник стражарски, и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.

So Nebuzaradan, captain of the guard, took these and brought them to the king of Babylon at Riblah.

Tweet thisPost on Facebook

А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

Then the king of Babylon struck them and put them to death at Riblah in the land of Hamath. Thus Judah was carried away captive from its own land.


А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар Вавилонски, над њим постави Годолију сина Ахикама сина Сафанова.

Then he made Gedaliah the son of Ahikam, the son of Shaphan, governor over the people who remained in the land of Judah, whom Nebuchadnezzar king of Babylon had left.


А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар Вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев, и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови.

Now when all the captains of the armies, they and their men, heard that the king of Babylon had made Gedaliah governor, they came to Gedaliah at Mizpah-- Ishmael the son of Nethaniah, Johanan the son of Careah, Seraiah the son of Tanhumeth the Netophathite, and Jaazaniah the son of a Maachathite, they and their men.


И Годолија се закле њима и људима њиховијем и рече: не бојте се службе Халдејима; сједите у земљи и служите цару Вавилонском, и биће вам добро.

And Gedaliah took an oath before them and their men, and said to them, "Do not be afraid of the servants of the Chaldeans. Dwell in the land and serve the king of Babylon, and it shall be well with you."


Али седмога мјесеца дође Исмаило син Нетаније сина Елисамова, рода царскога, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који бијаху с њим у Миспи.

Now it happened in the seventh month that Ishmael the son of Nethaniah, the son of Elishama, of the royal family, came with ten men and struck and killed Gedaliah, the Jews, and the Chaldeans who were with him at Mizpah.


Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.

And all the people, small and great, and the captains of the armies, arose and went to Egypt; for they were afraid of the Chaldeans.


А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет седмога дана Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.

Now it came to pass in the thirty-seventh year of the captivity of Jehoiachin king of Judah, in the twelfth month, on the twenty-seventh day of the month, that Evil-Merodach king of Babylon, in the year that he began to reign, released Jehoiachin king of Judah from prison.


И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.

He spoke kindly to him, and gave him a more prominent seat than those of the kings who were with him in Babylon.


И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.

So Jehoiachin changed from his prison garments, and he ate bread regularly before the king all the days of his life.


И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега вијека његова до смрти његове.

And as for his provisions, there was a regular ration given him by the king, a portion for each day, all the days of his life.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe