Прва књига о царевима (која се зове и Трећа књига о царевима )



1. Царевима, глава 8


Тада сабра Соломун старјешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезова домова отачких синова Израиљевијех, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завјета Господњега из града Давидова, а то је Сион.

Now Solomon assembled the elders of Israel and all the heads of the tribes, the chief fathers of the children of Israel, to King Solomon in Jerusalem, that they might bring up the ark of the covenant of the LORD from the City of David, which is Zion.


И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви мјесеца Етанима на празник, а тај је мјесец седми.

And all the men of Israel assembled to King Solomon at the feast in the month of Ethanim, which is the seventh month.


И кад дођоше све старјешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;

Then all the elders of Israel came, and the priests took up the ark.


И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што бјеху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.

And they brought up the ark of the LORD, the tabernacle of meeting, and all the holy furnishings that were in the tabernacle. The priests and the Levites brought them up.


А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројити ни прорачунати од мноштва.

Also King Solomon, and all the congregation of Israel who were assembled to him, were with him before the ark, sacrificing sheep and oxen that could not be counted or numbered for multitude.

Tweet thisPost on Facebook

И унесоше свештеници ковчег завјета Господњега на његово мјесто, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.

Then the priests brought in the ark of the covenant of the LORD to its place, into the inner sanctuary of the temple, to the Most Holy Place, under the wings of the cherubim.


Јер херувимима бијаху раширена крила над мјестом гдје ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.

For the cherubim spread their two wings over the place of the ark, and the cherubim overshadowed the ark and its poles.

Tweet thisPost on Facebook

И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху у светињи на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и ондје осташе до данашњега дана.

And the poles extended so that the ends of the poles could be seen from the holy place, in front of the inner sanctuary; but they could not be seen from outside. So they are there to this day.


У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем пошто изидоше из земље Мисирске.

There was nothing in the ark except the two tablets of stone which Moses put there at Horeb, when the LORD made a covenant with the children of Israel, when they came out of the land of Egypt.


А кад свештеници изидоше из светиње, облак напуни дом Господњи,

And it came to pass, when the priests came out of the holy place, that the cloud filled the house of the LORD,

Tweet thisPost on Facebook

Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.

so that the priests could not continue ministering because of the cloud; for the glory of the LORD filled the house of the LORD.

Tweet thisPost on Facebook

Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

Then Solomon spoke: "The LORD said He would dwell in the dark cloud.


Сазидах дом теби за стан, мјесто, да у њему наставаш довијека.

I have surely built You an exalted house, and a place for You to dwell in forever."


И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.

And the king turned around and blessed the whole congregation of Israel, while all the congregation of Israel was standing.


И рече: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом, говорећи:

Then he said: "Blessed be the LORD God of Israel, who spoke with His mouth to my father David, and with His hand has fulfilled it, saying,


Од онога дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ниједнога града међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом гдје би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.

'Since the day that I brought My people Israel out of Egypt, I have chosen no city from any tribe of Israel in which to build a house, that My name might be there; but I chose David to be over My people Israel.'


И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљева.

"Now it was in the heart of my father David to build a house for the name of the LORD God of Israel.


Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио;

"But the LORD said to my father David, 'Whereas it was in your heart to build a house for My name, you did well that it was in your heart.

Tweet thisPost on Facebook

Али нећеш ти сазидати тога дома, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему.

'Nevertheless you shall not build the house, but your son, who shall come from your loins, he shall build the house for My name.'

Tweet thisPost on Facebook

И тако испуни Господ ријеч своју коју рече; јер устах на мјесто оца својега Давида, и сједох на пријесто Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљева.

"So the LORD has fulfilled His word which He spoke; and I have filled the position of my father David, and sit on the throne of Israel, as the LORD promised; and I have built a house for the name of the LORD God of Israel.

Tweet thisPost on Facebook

И одредих овдје мјесто ковчегу у ком је завјет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље Мисирске.

"And there I have made a place for the ark, in which is the covenant of the LORD which He made with our fathers, when He brought them out of the land of Egypt."


Молитва цара Соломуна

Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу,

Молитва цара Соломуна

Then Solomon stood before the altar of the LORD in the presence of all the congregation of Israel, and spread out his hands toward heaven;


И рече: Господе Боже Израиљев! нема Бога такога какав си ти горе на небу ни доље на земљи, који чуваш завјет и милост слугама својим, које ходе пред тобом свијем срцем својим;

and he said: "LORD God of Israel, there is no God in heaven above or on earth below like You, who keep Your covenant and mercy with Your servants who walk before You with all their heart.


Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

"You have kept what You promised Your servant David my father; You have both spoken with Your mouth and fulfilled it with Your hand, as it is this day.

Tweet thisPost on Facebook

Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао говорећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.

"Therefore, LORD God of Israel, now keep what You promised Your servant David my father, saying, 'You shall not fail to have a man sit before Me on the throne of Israel, only if your sons take heed to their way, that they walk before Me as you have walked before Me.'

Tweet thisPost on Facebook

Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду оцу мојему.

"And now I pray, O God of Israel, let Your word come true, which You have spoken to Your servant David my father.


Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу те обухватити, акамоли овај дом што га сазидах?

"But will God indeed dwell on the earth? Behold, heaven and the heaven of heavens cannot contain You. How much less this temple which I have built!


Али погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим ти се данас моли слуга твој;

"Yet regard the prayer of Your servant and his supplication, O LORD my God, and listen to the cry and the prayer which Your servant is praying before You today:


Да буду очи твоје отворене над домом овијем дан и ноћ, над овијем мјестом, за које си рекао: ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом мјесту.

"that Your eyes may be open toward this temple night and day, toward the place of which You said, 'My name shall be there,' that You may hear the prayer which Your servant makes toward this place.


Чуј молбу слуге својега и народа својега Израиља, којом ће се молити на овом мјесту; чуј с мјеста гдје станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.

"And may You hear the supplication of Your servant and of Your people Israel. When they pray toward this place, then hear in heaven Your dwelling place; and when You hear, forgive.


Кад ко згријеши ближњему својему те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому,

"When anyone sins against his neighbor, and is forced to take an oath, and comes and takes an oath before Your altar in this temple,

Tweet thisPost on Facebook

Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дјела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој.

"then hear in heaven, and act and judge Your servants, condemning the wicked, bringing his way on his head, and justifying the righteous by giving him according to his righteousness.


Кад разбију непријатељи народ твој Израиља зато што ти згријеше, па се обрате к теби и даду славу имену твојему, и помоле ти се и замоле те у овом дому,

"When Your people Israel are defeated before an enemy because they have sinned against You, and when they turn back to You and confess Your name, and pray and make supplication to You in this temple,


Ти чуј с неба, и опрости гријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховијем.

"then hear in heaven, and forgive the sin of Your people Israel, and bring them back to the land which You gave to their fathers.

Tweet thisPost on Facebook

Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему, и од гријеха се својега обрате, кад их намучиш,

"When the heavens are shut up and there is no rain because they have sinned against You, when they pray toward this place and confess Your name, and turn from their sin because You afflict them,

Tweet thisPost on Facebook

Ти чуј с неба, и опрости гријех слугама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу својему у нашљедство.

"then hear in heaven, and forgive the sin of Your servants, Your people Israel, that You may teach them the good way in which they should walk; and give rain on Your land which You have given to Your people as an inheritance.


Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусјенице, или кад га притијесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло, кака год болест,

"When there is famine in the land, or pestilence, blight or mildew, locusts or grasshoppers; when their enemy besieges them in the land of their cities; whatever plague or whatever sickness there is;


Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човјека или од свега твојега народа Израиља, ко позна муку срца својега и подигне руке своје у овом дому,

"whatever prayer, whatever supplication is made by anyone, or by all Your people Israel, when each one knows the plague of his own heart, and spreads out his hands toward this temple:


Ти чуј с неба, из стана својега, и смилуј се и учини и подај свакоме по свијем путовима његовијем, које знаш у срцу његову; јер ти сам знаш срца свијех синова човјечијих;

"then hear in heaven Your dwelling place, and forgive, and act, and give to everyone according to all his ways, whose heart You know (for You, only You, know the hearts of all the sons of men),


Да те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.

"that they may fear You all the days that they live in the land which You gave to our fathers.

Tweet thisPost on Facebook

И странац, који није од твојега народа Израиља, него дође из даљње земље имена твојега ради,

"Moreover, concerning a foreigner, who is not of Your people Israel, but has come from a far country for Your name's sake


(Јер ће се чути за име твоје велико и за руку твоју крјепку и мишицу твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,

' (for they will hear of Your great name and Your strong hand and Your outstretched arm), when he comes and prays toward this temple,


Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали име твоје сви народи на земљи и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овијем домом, који сазидах.

"hear in heaven Your dwelling place, and do according to all for which the foreigner calls to You, that all peoples of the earth may know Your name and fear You, as do Your people Israel, and that they may know that this temple which I have built is called by Your name.


Кад народ твој изиде на војску на непријатеља својега путем којим га пошљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

"When Your people go out to battle against their enemy, wherever You send them, and when they pray to the LORD toward the city which You have chosen and toward the temple which I have built for Your name,

Tweet thisPost on Facebook

Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.

"then hear in heaven their prayer and their supplication, and maintain their cause.

Tweet thisPost on Facebook

Кад ти згријеше, јер нема човјека који не гријеши, и разгњевивши се на њих даш их непријатељима њиховијем, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,

"When they sin against You (for there is no one who does not sin), and You become angry with them and deliver them to the enemy, and they take them captive to the land of the enemy, far or near;


Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи онијех који их заробише, и реку: сагријешисмо и зло учинисмо, скривисмо,

"yet when they come to themselves in the land where they were carried captive, and repent, and make supplication to You in the land of those who took them captive, saying, 'We have sinned and done wrong, we have committed wickedness';


И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

"and when they return to You with all their heart and with all their soul in the land of their enemies who led them away captive, and pray to You toward their land which You gave to their fathers, the city which You have chosen and the temple which I have built for Your name:


Тада чуј с неба, из стана својега, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,

"then hear in heaven Your dwelling place their prayer and their supplication, and maintain their cause,

Tweet thisPost on Facebook

И опрости народу својему што ти буду згријешили, и све пријеступе којима ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.

"and forgive Your people who have sinned against You, and all their transgressions which they have transgressed against You; and grant them compassion before those who took them captive, that they may have compassion on them


Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.

' (for they are Your people and Your inheritance, whom You brought out of Egypt, out of the iron furnace),

Tweet thisPost on Facebook

Нека буду очи твоје отворене на молбу слуге твојега и на молбу народа твојега Израиља, и чуј их кад те год призову.

"that Your eyes may be open to the supplication of Your servant and the supplication of Your people Israel, to listen to them whenever they call to You.

Tweet thisPost on Facebook

Јер си их ти одвојио себи за нашљедство од свијех народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге својега, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!

"For You separated them from among all the peoples of the earth to be Your inheritance, as You spoke by the hand of Your servant Moses, when You brought our fathers out of Egypt, O Lord God."

Tweet thisPost on Facebook

А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњега, гдје бјеше клекао и руке своје подигао к небу;

And so it was, when Solomon had finished praying all this prayer and supplication to the LORD, that he arose from before the altar of the LORD, from kneeling on his knees with his hands spread up to heaven.

Tweet thisPost on Facebook

И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:

Then he stood and blessed all the congregation of Israel with a loud voice, saying:


Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна ријеч од свијех добријех ријечи његовијех, које је говорио преко Мојсија слуге својега.

"Blessed be the LORD, who has given rest to His people Israel, according to all that He promised. There has not failed one word of all His good promise, which He promised through His servant Moses.


Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.

"May the LORD our God be with us, as He was with our fathers. May He not leave us nor forsake us,


Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свијем путовима његовијем и држали заповијести његове и уредбе његове и законе његове, што је заповједио оцима нашим.

"that He may incline our hearts to Himself, to walk in all His ways, and to keep His commandments and His statutes and His judgments, which He commanded our fathers.


И нека буду ове ријечи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашега дан и ноћ, да би давао правицу слузи својему и народу својему Израиљу у свако доба;

"And may these words of mine, with which I have made supplication before the LORD, be near the LORD our God day and night, that He may maintain the cause of His servant and the cause of His people Israel, as each day may require,

Tweet thisPost on Facebook

Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другога.

"that all the peoples of the earth may know that the LORD is God; there is no other.


И нека срце ваше буде цијело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама његовијем и држите заповијести његове као данас.

"Let your heart therefore be loyal to the LORD our God, to walk in His statutes and keep His commandments, as at this day."


Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.

Then the king and all Israel with him offered sacrifices before the LORD.

Tweet thisPost on Facebook

И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.

And Solomon offered a sacrifice of peace offerings, which he offered to the LORD, twenty-two thousand bulls and one hundred and twenty thousand sheep. So the king and all the children of Israel dedicated the house of the LORD.


У тај дан посвети цар средину тријема који је пред домом Господњим; јер ондје принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалнијех; јер мједени олтар који бијаше пред Господом бијаше мален и не могаху на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалнијех.

On the same day the king consecrated the middle of the court that was in front of the house of the LORD; for there he offered burnt offerings, grain offerings, and the fat of the peace offerings, because the bronze altar that was before the LORD was too small to receive the burnt offerings, the grain offerings, and the fat of the peace offerings.


Стари исток

И у то вријеме празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока Мисирскога, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.

Стари исток

At that time Solomon held a feast, and all Israel with him, a great congregation from the entrance of Hamath to the Brook of Egypt, before the LORD our God, seven days and seven more days--fourteen days.


А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду слузи својему и Израиљу народу својему.

On the eighth day he sent the people away; and they blessed the king, and went to their tents joyful and glad of heart for all the goodness that the LORD had done for His servant David, and for Israel His people.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe