Друга књига Самуилова (која се зове и Друга књига о царевима )

Послушајте


2. Самуилова, глава 19


И јавише Јоаву: ево цар плаче и тужи за Авесаломом.

And Joab was told, "Behold, the king is weeping and mourning for Absalom."

Tweet thisPost on Facebook

И побједа онога дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан гдје говоре: жали цар сина својега.

So the victory that day was turned into mourning for all the people. For the people heard it said that day, "The king is grieved for his son."

Tweet thisPost on Facebook

И народ се у онај дан кријаше улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побјегне из боја.

And the people stole back into the city that day, as people who are ashamed steal away when they flee in battle.

Tweet thisPost on Facebook

А цар покри лице своје; и викаше иза гласа: сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!

But the king covered his face, and the king cried out with a loud voice, "O my son Absalom! O Absalom, my son, my son!"


Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.

Then Joab came into the house to the king, and said, "Today you have disgraced all your servants who today have saved your life, the lives of your sons and daughters, the lives of your wives and the lives of your concubines,

Tweet thisPost on Facebook

Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив а ми сви да смо изгинули.

"in that you love your enemies and hate your friends. For you have declared today that you regard neither princes nor servants; for today I perceive that if Absalom had lived and all of us had died today, then it would have pleased you well.

Tweet thisPost on Facebook

Зато устани сада, и изиди и проговори лијепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изидеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.

"Now therefore, arise, go out and speak comfort to your servants. For I swear by the LORD, if you do not go out, not one will stay with you this night. And that will be worse for you than all the evil that has befallen you from your youth until now."


Тада уста цар, и сједе на вратима; и казаше свему народу говорећи: ево, сједи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци бјеху побјегли, свак у свој шатор.

Then the king arose and sat in the gate. And they told all the people, saying, "There is the king, sitting in the gate." So all the people came before the king. For everyone of Israel had fled to his tent.


И сав се народ свађаше међу собом по свијем племенима Израиљевим говорећи: цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку Филистејских; а сада је побјегао из земље од Авесалома.

Now all the people were in a dispute throughout all the tribes of Israel, saying, "The king saved us from the hand of our enemies, he delivered us from the hand of the Philistines, and now he has fled from the land because of Absalom.


Авесалом пак, којега помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклијевате те не доведете натраг цара?

"But Absalom, whom we anointed over us, has died in battle. Now therefore, why do you say nothing about bringing back the king?"

Tweet thisPost on Facebook

Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: говорите старјешинама Јудинијем и реците: зашто ви да будете пошљедњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову.

Then King David sent to Zadok and Abiathar the priests, saying, "Speak to the elders of Judah, saying, 'Why are you the last to bring the king back to his house, since the words of all Israel have come to the king, even to his house?

Tweet thisPost on Facebook

Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тијело моје. Зашто бисте дакле били пошљедњи који ће натраг довести цара?

'You are my brethren, you are my bone and my flesh. Why then are you the last to bring back the king?'


Реците и Амаси: нијеси ли кост моја и тијело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив намјесто Јоава.

"And say to Amasa, 'Are you not my bone and my flesh? God do so to me, and more also, if you are not commander of the army before me continually in place of Joab.' "


И склони срца свијех људи од рода Јудина као једнога човјека, те послаше к цару говорећи: врати се са свијем слугама својим.

So he swayed the hearts of all the men of Judah, just as the heart of one man, so that they sent this word to the king: "Return, you and all your servants!"


И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана.

Then the king returned and came to the Jordan. And Judah came to Gilgal, to go to meet the king, to escort the king across the Jordan.


Похитје и Симеј син Гирин од Венијамина, који бијаше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудина на сусрет цару Давиду;

And Shimei the son of Gera, a Benjamite, who was from Bahurim, hastened and came down with the men of Judah to meet King David.


И тисућа људи бјеше с њим од рода Венијаминова; такођер и Сива слуга дома Саулова с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пријеђоше преко Јордана пред цара.

There were a thousand men of Benjamin with him, and Ziba the servant of the house of Saul, and his fifteen sons and his twenty servants with him; and they went over the Jordan before the king.


Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине што би му било угодно. А Симеј син Гирин паде пред царем, кад шћаше да пријеђе преко Јордана,

Then a ferryboat went across to carry over the king's household, and to do what he thought good. Now Shimei the son of Gera fell down before the king when he had crossed the Jordan.

Tweet thisPost on Facebook

И рече цару: не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о том.

Then he said to the king, "Do not let my lord impute iniquity to me, or remember what wrong your servant did on the day that my lord the king left Jerusalem, that the king should take it to heart.


Јер слуга твој види да је згријешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифова да сретем цара господара својега.

"For I, your servant, know that I have sinned. Therefore here I am, the first to come today of all the house of Joseph to go down to meet my lord the king."


Али одговори Ависај син Серујин и рече: еда ли тога ради неће погинути Симеј што је псовао помазаника Господњега?

But Abishai the son of Zeruiah answered and said, "Shall not Shimei be put to death for this, because he cursed the Lord's anointed?"


А Давид рече: шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? зар ће данас погинути ко у Израиљу? јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем?

And David said, "What have I to do with you, you sons of Zeruiah, that you should be adversaries to me today? Shall any man be put to death today in Israel? For do I not know that today I am king over Israel?"


И рече цар Симеју: нећеш погинути. И закле му се цар.

Therefore the king said to Shimei, "You shall not die." And the king swore to him.


Тако и Мефивостеј син Саулов дође цару на сусрет; он пак не опра ногу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од онога дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром.

Now Mephibosheth the son of Saul came down to meet the king. And he had not cared for his feet, nor trimmed his mustache, nor washed his clothes, from the day the king departed until the day he came back in peace.


И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: зашто не пође са мном, Мефивостеју?

So it was, when he had come to Jerusalem to meet the king, that the king said to him, "Why did you not go with me, Mephibosheth?"


А он рече: цару господару мој, превари ме слуга мој; јер слуга твој рече: оседлаћу себи магарца и узјахаћу га и поћи ћу с царем; јер је хром слуга твој.

And he answered, "My lord, O king, my servant deceived me. For your servant said, 'I will saddle a donkey for myself, that I may ride on it and go to the king,' because your servant is lame.

Tweet thisPost on Facebook

И он опаде слугу твојега код господара мојега цара; али је цар господар мој као анђео Божји; зато чини што ти је драго.

"And he has slandered your servant to my lord the king, but my lord the king is like the angel of God. Therefore do what is good in your eyes.


Јер сав дом оца мојега бијаху људи који заслужише смрт пред царем господарем мојим, а ти посади слугу својега међу оне који једу за столом твојим. Па какво имам још право, и како се могу још тужити цару?

"For all of my father's house were but dead men before my lord the king. Yet you set your servant among those who eat at your own table. Therefore what right have I still to cry out anymore to the king?"


А цар му рече: шта би ми више говорио? казао сам: ти и Сива подијелите њиву.

So the king said to him, "Why do you speak anymore of your matters? I have said, 'You and Ziba divide the land.' "


А Мефивостеј рече цару: нека узме све, кад се цар господар мој вратио на миру у дом свој.

Then Mephibosheth said to the king, "Rather, let him take it all, inasmuch as my lord the king has come back in peace to his own house."

Tweet thisPost on Facebook

И Варзелај од Галада дође из Рогелима, и пође с царем преко Јордана да га прати преко Јордана.

And Barzillai the Gileadite came down from Rogelim and went across the Jordan with the king, to escort him across the Jordan.


А бјеше Варзелај врло стар, бјеше му осамдесет година, и храњаше цара док бијаше у Маханајиму, јер бјеше врло богат човјек.

Now Barzillai was a very aged man, eighty years old. And he had provided the king with supplies while he stayed at Mahanaim, for he was a very rich man.


И рече цар Варзелају: хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.

And the king said to Barzillai, "Come across with me, and I will provide for you while you are with me in Jerusalem."

Tweet thisPost on Facebook

Али Варзелај рече цару: колико има вијека мојега, да идем с царем у Јерусалим?

But Barzillai said to the king, "How long have I to live, that I should go up with the king to Jerusalem?

Tweet thisPost on Facebook

Има ми данас осамдесет година; могу ли распознавати добро и зло? може ли слуга твој кусом разликовати што ће јести и што ће пити? могу ли јоште слушати глас пјевачима и пјевачицама? и зашто би слуга твој још био на теготу цару господару мојему?

"I am today eighty years old. Can I discern between the good and bad? Can your servant taste what I eat or what I drink? Can I hear any longer the voice of singing men and singing women? Why then should your servant be a further burden to my lord the king?


Мало ће проћи слуга твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио?

"Your servant will go a little way across the Jordan with the king. And why should the king repay me with such a reward?

Tweet thisPost on Facebook

Нека се слуга твој врати, да умрем у свом граду код гроба оца својега и матере своје. Него ево, слуга твој Химам нека иде с царем господарем мојим, учини њему што ти буде драго.

"Please let your servant turn back again, that I may die in my own city, and be buried by the grave of my father and mother. But here is your servant Chimham; let him cross over with my lord the king, and do for him what seems good to you."


А цар рече: нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити што буде теби драго, и што год заиштеш у мене, све ћу ти учинити.

And the king answered, "Chimham shall cross over with me, and I will do for him what seems good to you. Now whatever you request of me, I will do for you."

Tweet thisPost on Facebook

И кад пријеђе сав народ преко Јордана и цар пријеђе, цјелова цар Варзелаја и благослови га, и он се врати у мјесто своје.

Then all the people went over the Jordan. And when the king had crossed over, the king kissed Barzillai and blessed him, and he returned to his own place.


Отуда цар отиде у Галгал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљева.

Now the king went on to Gilgal, and Chimham went on with him. And all the people of Judah escorted the king, and also half the people of Israel.

Tweet thisPost on Facebook

А гле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом његов и све људе Давидове с њим?

Just then all the men of Israel came to the king, and said to the king, "Why have our brethren, the men of Judah, stolen you away and brought the king, his household, and all David's men with him across the Jordan?"


А сви људи од Јуде одговорише људима од Израиља: јер је цар нама род; па што се срдите тога ради? јесмо ли што појели цару? је ли нас даром даривао?

So all the men of Judah answered the men of Israel, "Because the king is a close relative of ours. Why then are you angry over this matter? Have we ever eaten at the king's expense? Or has he given us any gift?"


Тада одговорише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: ми имамо десет дијелова у цара, и Давиду смо више него ви; зашто дакле не маристе за нас? нијесмо ли ми први говорили да доведемо натраг цара својега? Али бесједа људи од Јуде бјеше тврђа од бесједе људи од Израиља.

And the men of Israel answered the men of Judah, and said, "We have ten shares in the king; therefore we also have more right to David than you. Why then do you despise us--were we not the first to advise bringing back our king?" Yet the words of the men of Judah were fiercer than the words of the men of Israel.







This goes to iframe