Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

Послушајте


1. Мојсијева, глава 43


Али глад бјеше врло велика у оној земљи.

Now the famine was severe in the land.


Па кад поједоше жито које бијаху донијели из Мисира, рече им отац: идите опет, и купите нам мало хране.

And it came to pass, when they had eaten up the grain which they had brought from Egypt, that their father said to them, "Go back, buy us a little food."

Tweet thisPost on Facebook

А Јуда му проговори и рече: тврдо нам се зарекао онај човјек говорећи: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.

But Judah spoke to him, saying, "The man solemnly warned us, saying, 'You shall not see my face unless your brother is with you.' "


Ако ћеш пустити с нама брата нашега, ићи ћемо и купићемо ти хране.

"If you send our brother with us, we will go down and buy you food.

Tweet thisPost on Facebook

Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је казао онај човјек: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.

"But if you will not send him, we will not go down; for the man said to us, 'You shall not see my face unless your brother is with you.' "


А Израиљ рече: што ми то зло учинисте и казасте човјеку да имате још једнога брата?

And Israel said, "Why did you deal so wrongfully with me as to tell the man whether you had still another brother?"

Tweet thisPost on Facebook

А они рекоше: човјек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: је ли вам јоште жив отац? имате ли још браће? а ми му одговарасмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: доведите брата својега?

But they said, "The man asked us pointedly about ourselves and our kindred, saying, 'Is your father still alive? Have you another brother?' And we told him according to these words. Could we possibly have known that he would say, 'Bring your brother down'?"

Tweet thisPost on Facebook

И рече Јуда Израиљу оцу својему: пусти дијете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша дјеца.

Then Judah said to Israel his father, "Send the lad with me, and we will arise and go, that we may live and not die, both we and you and also our little ones.

Tweet thisPost on Facebook

Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив довијека.

"I myself will be surety for him; from my hand you shall require him. If I do not bring him back to you and set him before you, then let me bear the blame forever.


Да нијесмо толико оклијевали, досада бисмо се два пута вратили.

"For if we had not lingered, surely by now we would have returned this second time."

Tweet thisPost on Facebook

Онда рече Израиљ отац њихов: кад је тако, учините ово: узмите што најљепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човјеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисава корјења и смирне, урме и бадема.

And their father Israel said to them, "If it must be so, then do this: Take some of the best fruits of the land in your vessels and carry down a present for the man--a little balm and a little honey, spices and myrrh, pistachio nuts and almonds.


А новаца понесите двојином, и узмите новце што бијаху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрјешка.

"Take double money in your hand, and take back in your hand the money that was returned in the mouth of your sacks; perhaps it was an oversight.


И узмите брата својега, па устаните и идите опет к оном човјеку.

"Take your brother also, and arise, go back to the man.

Tweet thisPost on Facebook

Венијамин и Јаков

А Бог свемогући да вам да да нађете милост у онога човјека, да вам пусти брата вашега другога и Венијамина; ако ли останем без дјеце, нек останем без дјеце.

Венијамин и Јаков

"And may God Almighty give you mercy before the man, that he may release your other brother and Benjamin. If I am bereaved, I am bereaved!"


Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.

So the men took that present and Benjamin, and they took double money in their hand, and arose and went down to Egypt; and they stood before Joseph.

Tweet thisPost on Facebook

А Јосиф кад видје с њима Венијамина, рече човјеку који управљаше кућом његовом: одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.

When Joseph saw Benjamin with them, he said to the steward of his house, "Take these men to my home, and slaughter an animal and make ready; for these men will dine with me at noon."


И учини човјек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.

Then the man did as Joseph ordered, and the man brought the men into Joseph's house.

Tweet thisPost on Facebook

А они се бојаху кад их човјек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: за новце који пређе бјеху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.

Now the men were afraid because they were brought into Joseph's house; and they said, "It is because of the money, which was returned in our sacks the first time, that we are brought in, so that he may seek an occasion against us and fall upon us, to take us as slaves with our donkeys."

Tweet thisPost on Facebook

Па приступивши к човјеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,

When they drew near to the steward of Joseph's house, they talked with him at the door of the house,

Tweet thisPost on Facebook

И рекоше: чуј, господару; дошли смо били и пређе, и куписмо хране;

and said, "O sir, we indeed came down the first time to buy food;

Tweet thisPost on Facebook

Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци свакога нас бијаху озго у врећи његовој, новци наши на мјеру; и ево смо их донијели натраг;

"but it happened, when we came to the encampment, that we opened our sacks, and there, each man's money was in the mouth of his sack, our money in full weight; so we have brought it back in our hand.


А друге смо новце донијели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.

"And we have brought down other money in our hands to buy food. We do not know who put our money in our sacks."

Tweet thisPost on Facebook

А он им рече: будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашега метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.

But he said, "Peace be with you, do not be afraid. Your God and the God of your father has given you treasure in your sacks; I had your money." Then he brought Simeon out to them.

Tweet thisPost on Facebook

И уведе их човјек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховијем положи.

So the man brought the men into Joseph's house and gave them water, and they washed their feet; and he gave their donkeys feed.


И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они ондје обједовати.

Then they made the present ready for Joseph's coming at noon, for they heard that they would eat bread there.


И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.

And when Joseph came home, they brought him the present which was in their hand into the house, and bowed down before him to the earth.


А он их запита како су, и рече: како је отац ваш стари, за кога ми говористе? је ли јоште жив?

Then he asked them about their well-being, and said, "Is your father well, the old man of whom you spoke? Is he still alive?"


Јосиф и Венијамин

А они рекоше: добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.

Јосиф и Венијамин

And they answered, "Your servant our father is in good health; he is still alive." And they bowed their heads down and prostrated themselves.


А он погледав видје Венијамина брата својега, сина матере своје, и рече: је ли вам то најмлађи брат ваш за којега ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!

Then he lifted his eyes and saw his brother Benjamin, his mother's son, and said, "Is this your younger brother of whom you spoke to me?" And he said, "God be gracious to you, my son."


А Јосифу гораше срце од љубави према брату својему, те брже потражи гдје ће плакати, и ушав у једну собу плака ондје.

Now his heart yearned for his brother; so Joseph made haste and sought somewhere to weep. And he went into his chamber and wept there.


Гозба у Јосифовој кући

Послије умив се изађе, и устежући се рече: дајте објед.

Гозба у Јосифовој кући

Then he washed his face and came out; and he restrained himself, and said, "Serve the bread."

Tweet thisPost on Facebook

И донесоше њему напосе, и њима напосе, и Мисирцима који обједоваху у њега напосе, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.

So they set him a place by himself, and them by themselves, and the Egyptians who ate with him by themselves; because the Egyptians could not eat food with the Hebrews, for that is an abomination to the Egyptians.


А сјеђаху пред њим старији по старјешинству својем а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.

And they sat before him, the firstborn according to his birthright and the youngest according to his youth; and the men looked in astonishment at one another.

Tweet thisPost on Facebook

И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.

Then he took servings to them from before him, but Benjamin's serving was five times as much as any of theirs. So they drank and were merry with him.








This goes to iframe