Прва књига Мојсијева (која се зове Постање )

Послушајте


1. Мојсијева, глава 42


А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: шта гледате један на другога?

When Jacob saw that there was grain in Egypt, Jacob said to his sons, "Why do you look at one another?"


И рече: ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо.

And he said, "Indeed I have heard that there is grain in Egypt; go down to that place and buy for us there, that we may live and not die."


И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.

So Joseph's ten brothers went down to buy grain in Egypt.

Tweet thisPost on Facebook

А Венијамина брата Јосифова не пусти отац с браћом говорећи: да га не би задесило какво зло.

But Jacob did not send Joseph's brother Benjamin with his brothers, for he said, "Lest some calamity befall him."


И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер бјеше глад у земљи Хананској.

And the sons of Israel went to buy grain among those who journeyed, for the famine was in the land of Canaan.


А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље.

Now Joseph was governor over the land; and it was he who sold to all the people of the land. And Joseph's brothers came and bowed down before him with their faces to the earth.


А Јосиф угледав браћу своју позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: одакле сте дошли? А они рекоше: из земље Хананске, да купимо хране.

Joseph saw his brothers and recognized them, but he acted as a stranger to them and spoke roughly to them. Then he said to them, "Where do you come from?" And they said, "From the land of Canaan to buy food."

Tweet thisPost on Facebook

Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.

So Joseph recognized his brothers, but they did not recognize him.

Tweet thisPost on Facebook

Јосифова браћа долазе код њега али га не препознају

И опомену се Јосиф санова које је снио за њих; и рече им: ви сте уходе; дошли сте да видите гдје је земља слаба.

Јосифова браћа долазе код њега али га не препознају

Then Joseph remembered the dreams which he had dreamed about them, and said to them, "You are spies! You have come to see the nakedness of the land!"


А они му рекоше: нијесмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране.

And they said to him, "No, my lord, but your servants have come to buy food.

Tweet thisPost on Facebook

Сви смо синови једнога човјека, поштени људи, нигда нијесу слуге твоје биле уходе.

"We are all one man's sons; we are honest men; your servants are not spies."

Tweet thisPost on Facebook

А он им рече: није истина, него сте дошли да видите гдје је земља слаба.

But he said to them, "No, but you have come to see the nakedness of the land."

Tweet thisPost on Facebook

А они рекоше: нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једнога човјека у земљи Хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашега, а једнога нема више.

And they said, "Your servants are twelve brothers, the sons of one man in the land of Canaan; and in fact, the youngest is with our father today, and one is no more."


А Јосиф им рече: кажем ја да сте ви уходе.

But Joseph said to them, "It is as I spoke to you, saying, 'You are spies!'

Tweet thisPost on Facebook

Него хоћу да се увјерим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође амо најмлађи брат ваш.

"In this manner you shall be tested: By the life of Pharaoh, you shall not leave this place unless your youngest brother comes here.


Пошљите једнога између себе нека доведе брата вашега, а ви ћете остати овдје у тамници, па ћу видјети је ли истина што говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон!

"Send one of you, and let him bring your brother; and you shall be kept in prison, that your words may be tested to see whether there is any truth in you; or else, by the life of Pharaoh, surely you are spies!"

Tweet thisPost on Facebook

И затвори их у тамницу на три дана.

So he put them all together in prison three days.

Tweet thisPost on Facebook

А трећи дан рече им Јосиф: ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:

Then Joseph said to them the third day, "Do this and live, for I fear God:


Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим.

"If you are honest men, let one of your brothers be confined to your prison house; but you, go and carry grain for the famine of your houses.

Tweet thisPost on Facebook

Па онда доведите к мени најмлађега брата својега да се посвједоче ријечи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.

"And bring your youngest brother to me; so your words will be verified, and you shall not die." And they did so.


И рекоше један другом: доиста се огријешисмо о брата својега, јер видјесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука.

Then they said to one another, "We are truly guilty concerning our brother, for we saw the anguish of his soul when he pleaded with us, and we would not hear; therefore this distress has come upon us."


А Рувим одговори им говорећи: нијесам ли вам говорио: немојте се гријешити о дијете? али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова.

And Reuben answered them, saying, "Did I not speak to you, saying, 'Do not sin against the boy'; and you would not listen? Therefore behold, his blood is now required of us."


А они не знадијаху да их Јосиф разумије, јер се с њим разговараху преко тумача.

But they did not know that Joseph understood them, for he spoke to them through an interpreter.

Tweet thisPost on Facebook

Јосиф слуша разговор своје браће

А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узев између њих Симеуна веза га пред њима.

Јосиф слуша разговор своје браће

And he turned himself away from them and wept. Then he returned to them again, and talked with them. And he took Simeon from them and bound him before their eyes.


Јосифова браћа сипају жито

И заповједи Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце што је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено.

Јосифова браћа сипају жито

Then Joseph gave a command to fill their sacks with grain, to restore every man's money to his sack, and to give them provisions for the journey. Thus he did for them.


И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.

So they loaded their donkeys with the grain and departed from there.

Tweet thisPost on Facebook

А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца својега у једној гостионици, видје новце своје озго у врећи.

But as one of them opened his sack to give his donkey feed at the encampment, he saw his money; and there it was, in the mouth of his sack.


И рече браћи својој: ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другоме: што нам то учини Бог?

So he said to his brothers, "My money has been restored, and there it is, in my sack!" Then their hearts failed them and they were afraid, saying to one another, "What is this that God has done to us?"

Tweet thisPost on Facebook

И дошавши к Јакову оцу својему у земљу Хананску, приповједише му све што им се догоди, говорећи:

Then they went to Jacob their father in the land of Canaan and told him all that had happened to them, saying:

Tweet thisPost on Facebook

Оштро говораше с нама човјек, који заповиједа у оној земљи, и дочека нас као уходе.

"The man who is lord of the land spoke roughly to us, and took us for spies of the country.


А кад му рекосмо: ми смо поштени људи, нигда нијесмо били уходе;

"But we said to him, 'We are honest men; we are not spies.

Tweet thisPost on Facebook

Било нас је дванаест браће, синова оца нашега; једнога већ нема, а најмлађи је данас код оца нашега у земљи Хананској;

'We are twelve brothers, sons of our father; one is no more, and the youngest is with our father this day in the land of Canaan.'

Tweet thisPost on Facebook

Рече нам човјек, који заповиједа у оној земљи: овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једнога између себе оставите код мене, а што вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.

"Then the man, the lord of the country, said to us, 'By this I will know that you are honest men: Leave one of your brothers here with me, take food for the famine of your households, and be gone.


Послије доведите к мени брата својега најмлађега, да се увјерим да нијесте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи.

'And bring your youngest brother to me; so I shall know that you are not spies, but that you are honest men. And I will deliver your brother to you, and you may trade in the land.' "


А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи бјеху у завежљају новци његови; и видјевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им.

Then it happened as they emptied their sacks, that surprisingly each man's bundle of money was in his sack; and when both they and their father saw the bundles of money, they were afraid.


И рече им Јаков отац њихов: потрсте ми дјецу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.

And Jacob their father said to them, "You have bereaved me of my children: Joseph is no more, Simeon is no more, and you want to take Benjamin away. All these things are against me."


А Рувим проговори и рече оцу својему: два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести.

Then Reuben spoke to his father, saying, "Kill my two sons if I do not bring him back to you; put him in my hands, and I will bring him back to you."


А он рече: неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили бисте ме стара с тугом у гроб.

But he said, "My son shall not go down with you, for his brother is dead, and he is left alone. If any calamity should befall him along the way in which you go, then you would bring down my gray hair with sorrow to the grave."








This goes to iframe