Јеврејима посланица (светог апостола Павла )

Послушајте


Јеврејима, глава 9


Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.


Јер скинија бјеше начињена прва, у којој бијаше свијећњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.


А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама,


Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета.


А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.


А кад ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.


А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.


Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји;


Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савјести онога који служи.


Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења.


Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења,


Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп.


Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту;


Акамоли неће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме?


И зато је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани.


Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.


Јер ни први није утврђен без крви.


Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свому народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ


Говорећи: ово је крв завјета који Бог начини с вама.


А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.


И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење.


Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех.


Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;


Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

Tweet thisPost on Facebook

Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех.


И као што је људима одређено једном умријети, а потом суд:


Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају.







This goes to iframe